Почетна / Архива / ЂУРЂЕВДАН СЛАВА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА

ЂУРЂЕВДАН СЛАВА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА

Ђурђевдан је хришћански и народни празник који се прославља 6. маја (23. априла по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа. Код Срба је он попримио и неке друге особине, мешајући се са предхришћанским култовима Балкана, па се зато и празник Светог Георгија код Срба не слави исто као у другим хришћанским земљама.

 

6. мај је датум када православни верници прослављају један од највећих пролећних празника – Ђурђевдан.
Дан светог победоносца Георгија слави велики број кућа, па се ова слава налази на четвртом месту по броју славара.

Колико је поштован у нашем народу говори и чињеница да се он слави два пута годишње – као празник преноса моштију светитеља (Ђурђиц) и 6. маја када се обележава дан његове смрти (Ђурђевдан).

У сваком дому у коме се прославља овај празник, налази се икона светог Георгија који убија аждају а приче су разне због чега управо ова слика представља Ђурђевдан.

Верује се да аждаја симболизује многобожачку силу, која је прождирала хришћанске жртве. Свети Ђорђе је својом мученичком смрћу победио ту аждају и задао јој смртни удар. Женска прилика која се уочава на икони је царица Александра, а може се сматрати да она представља младу Христову Цркву, коју је Свети Ђорђе избавио од аждаје, након чега је она добила слободу да се развија.

Прича се и да је Георгије био историјска личност, као и да је служио цару Диоклецијану све до тренутка када му се храбро супроставио и рекао да је хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића да се непрестано, усрдно и искрено моли. Када је молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру Христову, а међу њима и царева зена Александра.
Свети Ђорђе погубљен је 303. године, а како наводи се да су се многа чуда дешавала од тада на његовом гробу.

Уз славу коју славе многи православаци, за прославу Ђурђевдана везују се и бројни обичаји и веровања.
У различитим крајевима обележавају овај пролећни празник на разне начине, међутим када је у питању припрема саме славе поједини ритуали овде не одступају. Припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Српске православне цркве обележава се један од највећих пролећних празника.

Обичаји и веровања везана за Ђурђевдан у српском народу су свакако постојали и пре него што је примљено хришћанство, па се тако у неким крајевима не једе овчје млеко и јагњеће месо, нити се спава у природи. Домаћини које славе ову славу очекују ведро и лепо време, јер је то знак да ће година бити родна, али и зато што се тога дана руча у природи.
Овај празник је препознатљив по окићеним кућама или капијама разним биљем које су укућани убрали тога јутра на пропланку и природи недалеко од свог дома. Убрано биље, корење, лишће и коприва плете се и у венац, домаћице радо стављају и у кухињу, док мушкарци односе на њиву јер се надају добрим усевима.

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

ЗАШТО COVID – 19 КОСИ АМЕРИКАНЦЕ?

Објашњење није само у томе што су власти САД у почетку потцењивале епидемију, него и …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *