Почетна / Архива / 78 „MИЛОСРДНИХ“ ДАНА – УГАШЕНО 79 ДЕЧИЈИХ ОСМЕХА

78 „MИЛОСРДНИХ“ ДАНА – УГАШЕНО 79 ДЕЧИЈИХ ОСМЕХА

Хвала вам на оловној киши и челичној олуји на метку у челу мога родитеља, хвала на љубави нади и срећи. Добро се добрим враћа говорише очеви без деце и синови без отаца. А жене удовице, самохране мајке Христово име плачући зваше’.

 

Лагао бих вас кад бих вам рекао да сте лоши. Лоше је све што вам нисам рекао а све што мислим да вам кажем боље је од онога што трпим да вам не кажем. Ако кажем да сте људи, вређам људе, вређам праве људе, баш оне људе који то име часно носе.
Казао бих вам да сте нељуди али и нељуди су бољи људи од вас, баш зато што и они носе своје тешко име. Ви безимени паразити, ви сте тежи од земље на којој живите и лакши од одеће коју носите. Али хвала вам у име народа. Хвала вам у име Марка, Милице, Николе, Милоша, Павла, Јоване, Марије, Ивана, Бориса… Хвала вам у име наших, ваших жртава у име ваших, наших људи. Хвала вам у име Ближњих својих.

Ви сте наши добри и драги пријатељи и све што сте за нас урадили било је за наше добро, за нашу бољу будућност. Добро је чинити добро свима а особито онима који не могу да врате. Ми не можемо да вам узвратимо љубав коју сте излили на нас а излили сте је у облику челика и ватре у облику плача и смрти у облику моје деце.

Хвала вам на оловној киши и челичној олуји на метку у челу мога родитеља, хвала на љубави нади и срећи. Добро се добрим враћа говорише очеви без деце и синови без отаца. А жене удовице, самохране мајке Христово име плачући зваше’.

Доброта Господо драга се налази у нама од код дођемо на овај свет али доброту треба одржавати и гајити, тако да се не би осушила и да не би прешла границу нашег разума. Добар је сваки човек дубоко у себи а остаје добар ако доброту пробуди у другом. Доброта није потрошна категорија, доброта је урођена обавеза човека, ради другог човека, ради себе и управо она оправдава човеков идеал, човеков пут до творца.

Творац је љубав а љубав тражи љубав, јер једино љубављу доброта расте и једино кроз љубав стичемо доброту. Добра је љубав она љубав коју Бог љуби а то нам управо Бог показује кроз ближњег свог. Хвала вам на бризи, хвала на труду.

Под вашим бомбама, бомбама “Милосрдног Анђела” угашен је живот и деветомесечне Бојане Тошовић и њеног тате Божине из Мердара. У Новом Пазару страдали су, заједно, Марко Симић (2) и његов тата Владан. У Батајници, убијена је трогодишња Милица Ракић. У Владичином Хану, бомба је погодила загрљене матуранте гимназије, Милана Игњатовића и Гордану Николић. На Варваринском мосту бомба је погодила Сању Миленковић (15), девојчицу којој су професори предвиђали бриљантну каријеру математичара. Под рушевинама породичне куће у Раљи код Сопота, завршио се живот малих Павловића, Стефана и Дајане. Под налетом бомби у истом часу, страдао је и њихов тата Владимир. У Мурину, у Црној Гори, дуго су откопавали тиела девојчица из Приштине, које су код родбине потражили спас – Јулијане Брудар и Оливере Максимовић, са којима је страдао и њихов друг Мирослав Кнежевић.
Овај народ господо драга памти и броји губитке и добитке, опрости и заборави. Ја нисам заборавио, због тога сто сам сањао. Памте се још призори сломљених новосадских мостова и спрженог воза у Грделичкој клисури. Уништеног ваљевског “Крушика”. Чачанске “Слободе”. Нишке пијаце, на којој је, у седмом месецу трудноће, убијена Љиљана Спасић, студент завршне године медицине. Како да вам се захвалимо пријатељи и како да не прихватимо нови, ваш позив овај пут у вашу кућу.

Ваша добронамерна мисија названа “Милосрдни Анђео“ која је за 78. дана однела 2.500 живота од тога 79 дечијих, док је 12.500 људи рањено, а нанета штета држави износи преко 30 милијарди долара. Децу вам никад нећу опростити!

Господо, пријатељи ви сте убијали децу, ви сте убили Бога у себи. Не замерамо вам ни не помишљамо да замеримо само праштамо и молимо Бога истог оног којег сте пробудили у нама. Молимо се и за вас и за вашу малу децу.

Пролеће 24. марта 1999. године заглушујући звук сирена запарао је ваздух, а из НАТО базе “Авијано” у Италији, кренуо је лет “Милосрдног анђела“, како је ваш „Бог“ назвао своју акцију против Савезне Републике Југославије. Убрзо, затресла се цела земља. Затресла се душа, почео је Васкрс, почело је наше васкрсење а почело је и ваше дуго планирано унижење васкрсења.

Почео је призор, почео је страх. Мајка је у подруму зграде молила Христа за спас, не њен, већ за спас дјеце. Наш Васкрс почео је око 20 часова, а деветнаест земаља Алијансе, без одобрења СБ УН, обрушило се најпре на касарне и противваздушну одбрану Војске Југославије у Батајници, Младеновцу, Приштини.

Гледао сам понос у очима мога оца и сузу у оку моје мајке. Током 78 дана и ноћи бомбардовања, у 30 000 ваздушних налета испаљено је 50 000 разорних пројектила. Сваки пројектил смо дочекали као последњи и као први јер смо народ који последњи гине а први васкрсава. Ми смо вам веровали а ви сте нас лагали. Ми вас дочекали а ви нас заклали. Лагали сте и убили децу. Наша деца се сећају браће и сестара, она су плакала а ви нисте престали. Лагали сте себе, нисте нас. Ви сте лагали своју децу.

Драги пријатељи јуче сам разговарао са мајком мале Милице, рекла ми је да јој често Милица дође у сан и каже да не плаче и да моли за спас.
Нема града и насеља које ваше бомбе нису начеле. Највише су страдали Алексинац, Сурдулица, Куршумлија… Под рушевинама су остале читаве породице. Често кад заклопим очи чујем урлик и плач, редовно ме посјећује сиједи старац и тако причамо не знам колико али лепо је. Задњи пут кад смо причали казао ми је да долази са Истока и да воли мој народ.

У Алексинцу, Милићи су страдали у једном трену, угасили сте живот и огњиште куће. Отац Драгомир, мајка Драгица и њихова кћерка Снежана. Опет диете… Гледате ли можда некад вашу децу када се играју и невино се крећу земљом, шта би било са вама кад би ваше диете одједном нестало? Шта да кажем мојој деци, да сте их убили случајно, или сте мислили да немамо децу? Нећу да верујем да сте знали за нашу децу а нисте се њих сетили. Хришћани смо и лепо се каже у Светом Писму: „Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско“ Од деда сам научио да је земаљско за малена царство а небеско увек и до века. Мудар је био мој деда. Мирно би посматрао како рушите оно што је градио и достојанствено чекао да живот оконча попут предака, попут Вукашина „Само ти сине ради свој посао “

И дозва Исус дете, и постави га међу њих, 3 и рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. 4 Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском. 5 И који прими такво дете у име моје, мене прима. 6 А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску… Нас Бог је добар Бог и он нас воли и чува а ми се њему молимо за (не) пријатеље наше. Вама нека је све просто и све честито и Богом благословено. Хвала вам на позиву у вашу кућу, не нећемо доћи, не ради наше деце.

Мало сам казао, колико сте нам зла учинили а много поменуо колико сте заслужили. Мала Кристина није била крива имала је 5 месеци. Мој народ неће ући у НАТО пакт јер мој народ зна да је НАТО убио њихову децу!

Лука Вукадиновић

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

ПОБУНИЛЕ СЕ ВЛАДИКЕ ЗБОГ ДОДЕЛЕ ОРДЕНА И СТРАХА ОД ГУБЉЕЊА ТЕРИТОРИЈЕ

ПРОТЕСТНО ПИСМО ВЛАДИКА ПАТРИЈАРХУ „Нарушен углед Цркве и вас лично“ Огроман број верника је почео …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *