Повезане објаве
Неће се спомињати многи закони чијим не придржавањем породилишта, матичне службе, полиција и судство, омогућавају несметане отмице новорођенчади и трговину њима. Захваљујући саучесништву обавештајне службе некадашње Југославије и садашње Србије, у Србији су многе породице са овим проблемом суочене.
Наставак текста ће писати мајке, очеви, сестре и браћа, који су имали несрећу да су им се најмили родили а затим у породилишту напрасно „умрли“. За објављивање прича није важно да ли се о њима раније писало. Битно је да буду под пуним именом.
У даљем тексту П. означава породилиште, црвеним словима су назначена места у којима су породилишта налазе. Ово није коначан текст. Како буду пристизале приче, тако ће се он увећавати.
П. КРУШЕВАЦ – Љиљана Миловановић: Царским резом сам родила девојчицу 3. марта 1975. године. Пошто сам била у коми, мојој породици је било саопштено да је два сата након порођаја новорођенче умрло. Медицинско особље им није дозволило да га виде, нити преузму због сахране. Игром случаја, 2011. године добила сам извод из матичне књиге рођених детета за које су ми у породилишту рекли да је умрло.
П. СРЕМСКА МИТРОВИЦА – Ана Пејић Колонџија: Породила сам у среду 24. августа 1988. године. Рекли су ми да ће ми моју девојчицу донети када се будем опоравила од царског реза. Нисам могла да устајем па сам слала друге мајке да виде моје дете. Причале су ми да маше рукицама. У петак ујутру ми је саопштено да је моја девојчица умрла. Тражила сам да је видим. Нису ми дозволили. Тражила сам да ми је дају да би смо је сахранили. Рекли су ми да то није моја брига и да ће то болница урадити. Мојој јетрви је пар година раније било умрло новорођенче. Тело њеног детета јој је било предато да би се сахранило. (Извор: ИВЕНСА ОНЛИНЕ ПОРТАЛ)
П. БЕОГРАД, ГАК НАРОДНИ ФРОНТ – Пашија Рустемов: Породила сам се 28. јула 1971. године. Лекар који је из моје утробе извадио крупног дечака био је веома непријатан. Дете је било модро због обмотане пупчане врпце око врата. Након давања кисеоника, мали Сирхан је заплакао и повратио боју, а затим су га изнели. Након тога се лекар вратио и обратио ми се „Примите моје саучешће, Ваша беба је умрла“. сишла сам са породиљског стола и ухватила га за ноге. Преклињала сам га да ми покаже дете, да га наслоним на груди. Моја кукњава и бол нису били довољни да одледе његово срце. Нису ми дали тело детета да га сахранимо. (Извор: Србија Данас)
П. КРУШЕВАЦ – Јасмина Палић: Моја мајка је 1967. године родила здраво мушко дете. Због компликација које је имала, заједно са новорођенчетом пребачена је у КРУШЕВАЧКО породилиште. Сутрадан су јој рекли да је оно умрло. Мојим родитељима није било дозвољено да виде мртво дете и нису могли да га добију да би га сахранили.
