Ово је једна од прича родитеља отетих новорођенчади, о њиховим обраћањима државним службама Србије које о отмицама званично ништа не знају. Узгред, државне службе крше многе законе, почев од неиспуњавања радних обавеза па до саучесништва у отмицама и трговини новорођенчадима. Правно се под саучесништвом подразумева деловање у изврашавању злочина, ћутање о њему, и не стварање услова за спречавање будућих отмица.
Док се државни чиновници играју жмурке са огромном армијом чланова породица погођених изненадним „смртима“ новорођених, над Србима се и даље несметано спроводи данак у крви. Најуноснија трговина на светском црном тржишту није трговина дрогом, нити оружјем, већ трговина децом.
Ана Пејић, мајка отетог новорођенчета, писмено се обратила Генералном секретаријату Републике Србије, Служби за представке и пројекте. У исчекивању Годоа, односно одговора, прочитајте шта је Ана написала.
Поштовани,
Ради евидентирања Вашег мејла, као и даље комуникације, молимо Вас да нам доставите неопходне контакт податке (пуно име и презиме, адресу и место становања, као и број телефона).
Срдачан поздрав,
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ
СЛУЖБА ЗА ПРЕДСТАВКЕ И ПРОЈЕКТЕ
Булевар Михајла Пупина бр. 2, Палата “Србија”
11070 Београд
+381 11 3111 473
predstavkegradjana@predsednik.rs
—–Original Message—–
From: Ana Pejic [mailto:anakolo@icloud.com]
Sent: 30. decembar 2017 11:34
To: info@mup.gov.rs; kabinet@mpravde.gov.rs; predstavkegradjana@predsednik.rs
Subject: Ana Pejić
Поштовани,
Обраћа Вам се мајка отетог детета у породилишту Сремска Митровица, у своје име и име осталих родитеља. На овај корак смо принуђени по ко зна који пут да апелујемо и тражимо од Вас да се по основу наших поднетих кривичних пријава спроведу ИСТРАГЕ.
Почећемо и овај пут од претпоставке да нисте упућени у начин спровођења истрага по Србији, а сада конкретно у Сремској Митровици, мада у то сумњамо.
Наиме, у децембару 2016 и јануара 2017 поднели су родитељи тј. једна група родитеља, кривичне пријаве у Основно Тужилаштво у Сремској Митровици јер сумњају да су им деца отета по рођењу у Болници у СМ. Тачније 16 родитеља је поднело пријаве.
Пошто месецима нисмо обавештавани о току и начину истрага, њих пар је после десетак месеци добило ОБАВЕШТЕЊЕ, значи не решење нити неки озбиљнији документ него обично обавештење, величине пар реченица у којима се саопштава да нема основа за истрагу. На интересовање родитеља где се налазе њихови предмети, добијали су различите одговоре, да је њихов предмет послат у Више тужилаштво, те да је у Новом Саду, те да је у Београду итд.
Једно је тачно, разлог који се наводи ради одбијања пријаве је ЛАЖ. Лаж је да се мајки давало мртво дете а она није хтела да га узме, лаж је све што је њима у истрази рекла болница против које је и поднета пријава. Каква је то истрага кад је реч ОКРИВЉЕНОГ (болнице) јача од ИСТИНЕ. Да зло буде веће, мајке које су поднеле кривичне пријаве НИКО НИКАД није ни контактирао нити било шта питао. Повели су се штуром документацијом које су мајке поднеле и из које се да закључити да је сумња ОСНОВАНА да је дете отето по рођењу. Сматрали смо да је то довољно за почетак истраге. Све се ту и завршило. Нити један други документ није прибављен, углавном ми то и не знамо, дошло нам је само штуро обавештење.
Други део родитеља (сем њих неколико) ни до дан данас, а ето има година дана од предаје КП, нису НИШТА добили нити су о било чему обавештени нити им је ико узео било какву изјаву.
Поводом тога смо нас пар отишли у Полицију у Сремска Митровица 27 децембара да уђемо у траг нашим пријавама. После лутања и слања у неколико канцеларија, напокон нађосмо праву али закључану. Сат времена смо стајали пред вратима и чекали инспектора Рољић Драгана.
Кад је стигао, напокон је извадио предмете из ормана и рекао нам да је све завршио и да је у октобру још све вратио у Тужилаштво.
Са њим смо разговарали и закључак је следећи.
Истрагу је спровео на основу наше документације. Нас није саслушао. По њему је све јасно само је спорно где је леш бебе, конкретно моје. Дијалог је био отприлике овако.
Он – Све је јасно, само где је леш?
Ја – Какав леш, па ја тражим живо дете?
Он – Па ваше је дете умрло.
Ја – Које дете?
Он – Па мушко
Ја – Да, нечије мушко јесте умрло али ја тражим оно што сам ја родила а то је женско.
Он – Види стварно.Родили сте женско са ЈМБГ а умрло мушко без ЈМБГ (јединствен матични број).
Ја – Па јеси ли ти ту код твојих у Полицији трагао за тим ЈМБГ? Јеси ли нашао обрасце по којима се додељује женски ЈМБГ 503?
Он – Нисам
Ја – Која ти је то црна истина? Шта си ти уствари радио? Па ти ни моје папире ниси прочитао а не да си прибавио нове.
Он – Госпођо, дођите после Божића да то исправимо.
Ја – НЕЋУ. Завршио си у пар реченица. Извештај детета које није обдуковано тј. сечено – имаш папир; детета које је послано на гробље – имаш папир; детета које није стигло на гробље – имаш папир; детета које је умрло мушко са потврдом о смрти и изводом из књиге умрлих – имаш папир; изводом из књиге порођаја и рођених где се лепо види да сам ја родила женско – имаш папир. Одбијте ме да могу да идем даље и нећу ти више дати ни један папир а имам их још.
Господо Министри и секретари.
Да ли се тако спроводе истраге?
Да ли је то правосуђе?
Знамо ми да је Вама беби афера трн у оку.
Знамо да би најбоље било да ми ућутимо.
Ово писмо има за циљ да Вам поручи да ВАМ не ради правосуђе а и да ми родитељи несталих беба тек крећемо у борбу за ИСТИНУ ко је ОТЕО нашу децу.
Предузмите нешто за то сте изабрани и то ВАМ је посао.
Мајка
Ана Пејић
Телефон. 06хххххxxx
КТР 853/16