Почетна / Архива / НА ДАНАШЊИ ДАН 13 ФЕБРУАРА 1199 НА ХИЛАНДАРУ УПОКОЈИО СЕ СТЕФАН НЕМАЊА

НА ДАНАШЊИ ДАН 13 ФЕБРУАРА 1199 НА ХИЛАНДАРУ УПОКОЈИО СЕ СТЕФАН НЕМАЊА

1199 – У Хиландару је умро Стефан Немања, родоначелник династије Немањића која је владала Србијом двеста година. Велики жупан од 1166. поставио је основе државне самосталности Србије и њене политичке моћи. Повукао се са престола 1196. у корист сина Стефана (касније првог српског краља Стефана Првовенчаног) и замонашио се под именом Симеон у манастиру Студеници.

 

Стефан Немања (понекад Стеван, црсл. Стѣфань; око 1113. — 13. фебруар 1199) је био велики жупан Рашке и родоначелник владарске династије Немањића, која је владала Србијом када је она била најмоћнија у средњем веку.

Сматра се једним од најзначајнијих српских владара, а заједно са сином Светим Савом Српским, једним од утемељивача Српске православне цркве, која Стефана Немању слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба.

Као најмлађи син властелина Завиде, збацио је вероватно 1166 године свог најстаријег брата Тихомира и врховну власт Византије. Поред брата Тихомира имао је још два брата Мирослава и Страцимира. Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, 1172. године, Немања И се предао византијском цару Манојлу И Комнину (1143—1180) и признао га за свог суверена. После цареве смрти 1180. започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на околне српске области (Косово, Зета, Травунија, Захумље и Неретљанска област), осим Босне. Његова експанзија је окончана поразом на Морави 1190. године, након чега је Рашка симболично постала византијски вазал, али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања.

На унутрашњем плану, окренуо се учвршћивању власти у земљи. Сазвао је сабор против богумила у Рашкој, након чега се, уз помоћ војске, сурово обрачунао са следбеницима овог учења, које је сматрано јеретичким. На међународном плану српски велики жупан је био одан вазал Манојлу Комнину од 1172. године, шаљући му помоћне војне одреде који су учествовали и у бици код Мириокефалона (1176). године, али после смрти цара Манојла И (1180), велики жупан се одметнуо и улазио је у велике савезе против Византије. Послао је своје посланике чак у Нирнберг 1188. на преговоре са светим римским царем Фридрихом И Барбаросом (1155—1190).

У уметности, његову владавину карактерише почетак подизања монументалних владарских задужбина, као и појава аутентичног српског стила у сакралној архитектури, познатог као Рашки стил, за чији почетак се узима његово подизање манастира Ђурђеви Ступови. Поред њега, Немања је подигао и обновио читав низ цркава и манастира, међу којима треба истаћи манастире: Студеницу (коју је подигао себи као маузолеј) и Хиландар, који је обновио из темеља са сином Савом 1198. године.

Повукао се са власти и замонашио на сабору 1196, а за свог наследника је одредио средњег сина Стефана Првовенчаног (велики жупан 1196—1217, краљ 1217 — 1228), у договору са византијским царем Алексијем ИИИ (1195—1203), чијом ћерком Евдокијом је Стефан био ожењен. Преминуо је као монах Симеон у манастиру Хиландар, а његове мошти су 1208. године пренете у манастир Студеницу, у коме се и данас налазе.

извор Википедија

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

НЕМАЧКА И АМЕРИКА – СВЕ ЛАЖИ И ПОДМЕТАЊА У ВЕЗИ РАСПАДА И РАТА У БИВШОЈ СФРЈ

НЕМАЧКА И АМЕРИКА – СВЕ ЛАЖИ И ПОДМЕТАЊА У ВЕЗИ РАСПАДА И РАТА У БИВШОЈ …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *