Повезане објаве
Мада су радници у Србији већ одавно претворени у бело робље, Вучићу је и то мало, па је напао жене у Србији да избегавају посао. Под најсуровијим условима радници у Србији раде и када су болесни, пред газдама морају да клече, не смеју да иду у тоалет, немају шта да једу, а већина њих за сва та понижавања не прима никакву плату.
За само 20.000 евра сваки страни „инвеститор“ може да се заштити од посета инспекције рада.
Председник српске Владе Александар Вучић тврди како је овај народ лењ и не жели да ради, већ радије седи код куће и „ужива“ у социјалној помоћи.
Истина је сасвим другачија: народ у Србији најчешће нема где да ради, а ако и нађе радно место, велика је вероватноћа да уопште неће добити плату или ће половину исте морати да врати газди.
У Футогу, у једној продавници ланца „Идеа“ хрватског тајкуна Ивице Тодорића ради жена која очигледно не може да се креће без помагала. У једној руци држи штап, а у другој робу коју преноси са једног краја продавнице на други и слаже по рафовима.
Има неколико дијагноза и мишљења лекара специјалиста да није у стању да ради, што је и више него очигледно, али су јој на лекарској комисији ПИО Фонда рекли да, ако не може да ради, да отказ и остане код куће примајући мизерну социјалну помоћ.
Несрећној жени је бедна плата коју тешком муком зарађује у продавници једини извор прихода, и зато није у стању да сакупи довољно пара колико очекују чланови комисије ПИО да би је послали у инвалидску пензију.
Немачка фирма „Леони“ је у околини Ниша отворила своју фабрику у којој запошљава раднике за плату нижу од социјалне помоћи – свега 5.800 динара месечно. Ово је, наводно, омогућено посебним уговором са челницима општине Дољевац, која није имала довољно пара за све што је страни „инвеститор“ тражио, па је пристала на овакво израбљивање становништва. Истини за вољу, радници за ову плату раде „само“ прва три месеца. Република Србија је за изградњу поменуте фабрике дала „подстицај“ у висини од 7.000 евра за свако ново радно место.
У „Јуру“, у којој се радници клањају пред својим послодавцем, инспекција може да дође само када после претходне најаве добије дозволу. Разлог за ово је тај што је предузеће својевремено „донирало“ два аутомобила вредности преко 30.000 евра Министарству рада и то управо за потребе инспекције рада. У „Јури“ су демантовали да радници морају да носе пелене за одрасле.
Ова јужнокорејска компанија инсистира на типском уговору о раду (који је од стране пословодства проглашен „пословном тајном“ и радницима је под претњом отказа забрањено да га показују у јавности) у коме нема ни једног јединог слова које радника обавештава о његовом праву да се синдикално организује. У „Јури“ нема синдикалних организација, тако да пословодство може да ради шта хоће са радницима који су му препуштени на милост и немилост.
Лесковачко „Здравље“ је изузето из плана рада инспекције рада зато што је локалној самоуправи дало „донацију“ у вредности од 2,5 милиона динара која је потрошена на крајње сумњив начин.
Немачка компанија „Фалке“ је уз помоћ програма СИЕПА-е отворила погон у Србији који стоји под директном заштитом немачке амбасаде, тако да овдашње инспекције могу да га обиђу тек пошто након најаве контроле за то добију и дозволу. У погону се дневно произведе неколико хиљада пари чарапа, од којих многе у продавницама на Западу коштају више него што износи дневница радника у Србији који их је направио.
Званична статистика тврди како око 30.000 радника у Србији за свој рад не прима никакву плату, док исто толико прима мање од загарантованог минималца. Реална слика је још гора, јер велики број оних који званично примају више од минималне плате, разлику морају у кешу да врате послодавцима.
Такође, непримећени у овој статистици остају и они радници који су посао нашли преко неке од многобројних агенција за посредовање у запошљавању, односно, како се то данас популарно зове, за лизинг радника.
Радник је, званично, запослен у агенцији, али фактички ради у предузећу које га је изнајмило. Запослени на свом радном месту не остварује никаква права, јер се агенција брани да он не ради код ње, док предузеће указује на чињеницу да оно са радником нема никакве уговорне обавезе, већ са агенцијом.
Најмање 10 одсто плате овако запосленог радника иде агенцији, али су чести случајеви да та провизија износи трећину, па чак и половину плате. Тако се у званичној статистици појављује месечна плата од 50.000 динара, док радник у стварности добије само 25.000 динара.
Вучићев ценовник: Бајатовић скупљи од 155 мајки
Срби су лењ народ, без предузетничког духа, спавају до 10,30, а онда на Фејсбуку и Твитеру шире патолошку мржњу, најгори су олош и шљам – тврди владар без иједног дана радног стажа мимо политике, који је све што има стекао ширењем мржње.
Као радикал, Александар Вучић је, заступајући теорије крви и тла, вређао припаднике других нација и религија, а сад, као евроатлантски фанатик, једнако страсно удара по свима. Сад се острвио и на жене.
Не, не сметају му гологузе силиконске старлете, али паразитирање на буџету оптужује мајке.
– Србија за социјална давања издваја много више него друге земље. Има и оних жена које стварно заслужују социјалну помоћ, али и оних које могу коњу реп да ишчупају и неће да раде. Узме за једно дете 4.500 динара и за друго 11.000 и ето минималне плате, па што да ради – рекао је председник Владе Републике Србије.
Вучићев испад не само што је неупоредиво срамнији од сексистичког кретенлука Братислава Гашића, него разоткрива његово патолошко лицемерје. Државни буџет, тобож, штити од похлепних и лењих породиља, које за двоје деце узимају по 15.000 динара месечно, а не види и не мари за астрономске цифре које се сливају у џепове политички подобних појединаца.
Даница Драшковић, супруга Вука Драшковића, Вучићевог коалиционог партнера, месечно прима 846.000 динара. Горан Кнежевић, напредњачки господар Зрењанина и Баната, добија 1.169.920, а социјалиста Душан Бајатовић чак 2.331.816. динара. Укупно, само њих троје, по разним основама, Србију коштају 4.347.734 динара, дакле 290 месечних издатака за мајке са двоје деце.
Вучић има право да, по својој вољи, утврђује ценовник деце и мајки. С друге стране, нормални грађани Србије имају обавезу да процене колико ће их коштати Вучић, његови кумови Стефановић, Петровић, Панић, па бата Андреј, побратим Звонко и остали припадници напредњачког картела.
Извор: Гето Србија
