Повезане објаве
Slavimo Konstantina, a on je 313-e priznao Hrišćanstvo kao jedinu religiju tadašnjeg rimskog carstva, samo zato što je video ogroman potencijal za kontrolu nacije, samo ako malo iskrivi celu sliku i usadi narodu strah i nadu za spasenje, ali naravno, ne u ovom životu, ne sad, nego nekad kasnije, kad se umre pa posle…
800 godina kasnije, zbog podele moći rasparčasmo se na istok i zapad, na katolike i pravoslavce (ortodokse). Pustite ono što ste učili u školi (različita tumačenja svetog trojstva i kalendara), podela moći bila je u pitanju. Zapad tj. katolici, moćniji i spremnii, kao i danas, dugo su ljudima duboko usađivali čist strah, bol, agoniju (inkvizicija – više od 4 veka terora), dok mi, pravoslavci, generalno tolerantniji, pustali smo ljude da veruju u šta hoće. Kao i danas.
I ako smo se jednom razišli, otkud sada priče o pomirenju? Ako smo krvavo ratovali, zašto se ljubimo u obraz, celivamo krvave skute?
Prepoznajete ih sve na slici, a u minhenskoj katedrali su. Slušaju misu.
Još gore, okrećemo slavski kolač sa katolikom (po istoriji on ne priznaje naše običaje, ne slažemo se u kalendaru, različito tumačimo Oca, Sina, Svetog Duha…).
Neki će se pitati šta ovi rade zajedno? Pa pada im moć, i grebu na sve načine da makar održe broj vernika. Seju strah i mržnju između nas, a oni kolo vode i kajmak skidaju. Čeka ih mnogo nezgodan korak – porez. I to neminovno. Baviš se sa novcima, plati zemlji svoje. Bavi se samo činjenjem dobrih dela, nikom ništa nisi obavezan platiti.
A vi, narode, ne kunite se u lažne. „Prevrni kamen i naći ćeš me…“, tom logikom se vodite. Bog je svuda, u svima vama prisutan, ne tražite ga po institucijama, tamo gde trošite i dajete svoje provedeno vreme radeći za drugog. Ko ste da taj resurs, jedini koji ne možete povratiti, trošite tako nemilice na nevažne stvari?
A dok se grade džamije i katedrale, tajkunske pravoslavne crkve, prva zadužbina našeg oca, oca svih očeva, čami u samoći. I tako nam je kako nam je…
