STO MILIONA LJUDI GLEDALO EMISIJU O ZLOČINAČKOM BOMBARDOVANJU SRBIJE

Advokati iz Evrope, Rusije i Indije traže pravdu za žrtve bombardovanja.
Kineska nacionalna televizija CCTV ovih dana emituje šest reportaža u kojima se govori o korišćenju osiromašenog uranijuma u bombardovanju Srbije 1999. godine, te njegovim posledicama po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Prema dostupnim procenama, emisije je gledalo više od stotinu miliona ljudi, a broj će biti i veći jer će ih, kako je najavljeno, reemitovati lokalne televizije.

Kineska novinarska ekipa razgovarala je sa naučnicima, stručnjacima i advokatima, kao i sa obolelima, posebno na jugu Srbije i Kosovu i Metohiji. U razgovorima se moglo čuti da su sva trojica deminera, koja su raščišćavala municiju sa osiromašenim uranijumom oko repetitora na Pljačkovici, kao i sva šestorica radnika javnog komunalnog preduzeća iz Vranja, koja su čistila taj teren, “oboleli od karcinoma”. U četiri Vranjska sela – Bratoselce, Buštranje, Borovac i Reljan, od bombardovanja do danas “umrla je 861 osoba, od kojih više od 80 odsto od karcinoma”. U gađanim selima je došlo do pomora stoke koja je pasla travu nakon udara, a veterinari su zabeležili rađanje teleta sa dve glave ili prasića sa dve glave i više nogu. U vranjskom Domu zdravlja “dnevno se registruju po dva pacijenta obolela od karcinoma”. U Pčinjskom okrugu “oko šest hiljada ljudi boluje od te bolesti”.

Ovo su, inače, i podaci Pravnog tima zaduženog za pripremu tužbi za naknadu štete građanima Srbije obolelim od najtežih bolesti nakon NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom. Šef tima, advokat Srđan Aleksić, početkom decembra ponovo će ih saopštiti na međunarodnom skupu pravnika u NJu Delhiju, gde će se sastati i sa tamošnjim advokatima, u nastojanju da ih uključi u međunarodni tim pravnika koji će tužiti za naknadu štete 19 država – članica NATO koje su učestvovale u bombardovanju Srbije. On je u poslednjih par meseci o tome već govorio na međunarodnim skupovima advokata i stručnjaka u Rusiji i Švajcarskoj, kao i u Nemačkoj, koja je učestvovala u bombardovanju.

– Naučnu elitu zanima istina. Oni žele da se utvrde činjenice vezane za korišćenje osiromašenog uranijuma u ratnim dejstvima, ali i da se rešavaju problemi koji nastaju zbog korišćenja takvog oružja. Oni koji dolaze iz zemalja – učesnica u bombardovanju Srbije osećaju i neku vrstu odgovornosti zbog toga. Naša akcija je, inače, humanitarna i plemenita, a nije politička i ne bavi se sankcionisanjem odgovornih. Naknada štete trebalo bi da obezbedi lečenje građanima Srbije koji su teško oboleli nakon NATO bombardovanja, a koje je skupo, kao i neki vid satisfakcije porodicama čiji su članovi preminuli zbog toga. Plan je da u naredne dve godine pripremimo prvu tužbu i podnesemo je nacionalnim sudovima svih 19 zemalja – kaže Aleksić za naš list.

Aleksić ponavlja da neće biti jednostavno dokazati uzročno-posledičnu vezu između korišćenja osiromašenog uranijuma prilikom bombardovanja Srbije i evidentnog porasta obolevanja od karcinoma na ovim prostorima. Medicina je povodom takve “veze” veoma skeptična, a mnoge od 19 država članica NATO nisu potpisnice međunarodnih sporazuma koji ne dozvoljavaju korišćenje sličnog oružja, a i kada jesu, njihovo nacionalno zakonodavstvo je iznad međunarodnog, što “komplikuje stvar”.

Ipak, navodi on, veliko ohrabrenje je što pravni osnov za podizanje tužbi već postoji. Pravni tim za sada raspolaže pravosnažnim i izvršnim presudama, koje su 2010. i 2011. godine doneli italijanski sudovi, u Napulju i Kaljariju, a kojima se jednom bivšem italijanskom vojniku koji je boravio na Kosovu za vreme i nakon NATO bombardovanja, a posle toga oboleo od karcinoma, kao i članovima porodice drugog vojnika koji je takođe bio na Kosovu, a nakon toga oboleo i preminuo, određuje naknada štete od strane države, uz obrazloženje da je njihova bolest “posledica izloženosti osiromašenom uranijumu”. Svakom od roditelja preminulog vojnika dosuđeno je, recimo, po 233.776,31 evra, a njegovom bratu i sestri po 58.444,08 evra. U presudama se konstatuje da je 513 italijanskih vojnika, uz još 45 preminulih, “prijavilo patološke promene vezane za izloženost osiromašenom uranijumu koji je NATO masovno koristio na Balkanu”, a sve to naziva se “balkanskim sindromom”.

– Svakako bi se sve to moglo odnositi i na građane Srbije. Za sada smo prikupili medicinsku i drugu dokumentaciju za više od hiljadu teško obolelih građana, pre svega onih sa juga zemlje. Oni ili članovi njihovih porodica – u slučaju da su već preminuli, veruju da je bolest posledica direktne izloženosti osiromašenom uranijumu za vreme bombardovanja Srbije, ili življenja u područjima u kojima je bacan osiromašeni uranijum – kaže Aleksić.

Prema podacima Društva Srbije za borbu protiv raka, u zemlji se svake godine registruje oko 30.000 novoobolelih od različitih vrsta maligniteta, a skoro 22.000 obolelih umre. Svakoga dana od karcinoma oboli po jedno dete. Podaci iz 2014. govore da se u Srbiji karcinom “pojavljuje 2,5 puta više od svetskog proseka”. U bombardovanju Srbije, za 78 dana, bačeno je 15 tona osiromašenog uranijuma, najviše južno od Jagodine, a posebno oko Vranja, te na lokacije iznad Peći i Prizrena na Kosovu.

Među stručnjacima se može čuti i drugačije mišljenje, po kojem se alarmantni podaci o obolevanju stanovništva Srbije ne mogu prioritetno vezivati za osiromašeni uranijum u NATO bombardovanju, već da na povećano obolevanje utiču stres, siromaštvo, nezaposlenost, nizak nivo zdravstvene zaštite, nedovoljna zdravstvena preventiva. Prema podacima Registra za rak Instituta “Batut”, kada se uzmu u obzir “kvalitet podataka i karakteristike populacije”, trend porasta obolevanja od raka je u skladu sa očekivanjima za zemlju poput Srbije, u takozvanoj trećoj fazi epidemiološke tranzicije.

Zoran Radovanović, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, epidemiolog i univerzitetski profesor, za naš list je ocenio da su oni koji “štetne efekte osiromašenog uranijuma preuveličavaju do besmisla” zapravo “neznalice i prevaranti”. Prema njegovim rečima, NATO je koristio municiju sa osiromašenim uranijumom “na vrlo uskom graničnom pojasu prema Kosovu, blizu Preševa, a južno od Bujanovca”, što su nenaseljena i nepristupačna područja, odakle je “zagađeni sloj zemljišta, po mnogima nepotrebno, skinut i deponovan u Institutu Vinča”. Od raka nisu obolevali samo italijanski, nemački ili drugi vojnici posle boravka na Kosovu, već se “ispostavilo da veterani čak ređe obolevaju od svojih parnjaka koji su ostali u kasarnama van Kosova”, kazao je.

– Pored advokata iz Evrope i Rusije, koji žele da učestvuju u našem timu, javio nam se i kolega iz San Franciska, koji nas je obavestio da oboleli srpski građani ili porodice preminulih imaju pravo da podignu tužbu za naknadu štete protiv SAD pred tamošnjim federalnim sudom. Osnovni parnični troškovi iznose 400 dolara, troškovi advokata od 5.000 do 10.000 dolara, a spor traje od dve do tri godine. Mada bi naši građani potencijalno mogli dobiti izuzetno velike iznose na ime naknade štete, svesni smo da su ovi troškovi za mnoge previsoki, pa razmišljamo o iznalaženju načina da im pomognemo, kroz formiranje fonda, projekte i slično. Svaka pomoć te vrste je dobrodošla – kaže Aleksić.

izvor Danas

Фејсбук коментари
Подели објаву наShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Погледајте такође

Upozorenje RHMZ: Stiže sneg, cela Srbija pod “alarmima”

Republički hidrometeorološki zavod izdao upozorenje zbog snega na području Srbije, a početak snežnih padavina se …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *