MORA DA JE LEPO BITI NEBOJŠA STEFANOVIĆ

 Još ne tako davne 2005. godine bio je samo “Nebojša iz Beograda”, mlađani aktivista Srpske radikalne stranke koji se javio u emisiju “Utisak nedelje” da hvali svog šefa i mentora Aleksandra Vučića, kandidata za gradonačelnika Beograda.

Mora da je lepo biti Nebojša Stefanović. Još ne tako davne 2005. godine bio je samo “Nebojša iz Beograda”, mlađani aktivista Srpske radikalne stranke koji se javio u emisiju “Utisak nedelje” da hvali svog šefa i mentora Aleksandra Vučića, kandidata za gradonačelnika Beograda. Vučić tada nije postao gradonačelnik, ali je danas predsednik Republike, a Nebojša je u međuvremenu “doktorirao”, ušao u Predsedništvo Srpske napredne stranke i postao ministar policije. Sada je Vučićevom voljom postao i sekretar Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, što ga uz ministarsku funkciju i članstvo u Savetu za nacionalnu bezbednost čini jednim od najmoćnijih ljudi u Srbiji. Usput budi rečeno, emisija “Utisak nedelje” više ne postoji, kao ni televizija na kojoj je emitovana.

Da bi se shvatio značaj ovog imenovanja, treba znati da sistem bezbednosti u Srbiji, pored vojske i policije, čine tri službe bezbednosti: Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojnoobaveštajna agencija (VOA) i Vojnobezbednosna agencija (VBA), plus organi Uprave za bezbednost u Ministarstvu odbrane. Prema Zakonu o osnovama uređenja službi bezbednosti, Savet za nacionalnu bezbednost je direktno odgovoran predsedniku Srbije, a u njegov sastav ulaze i premijer, ministri odbrane i unutrašnjih poslova, načelnik Generalštaba i direktori bezbednosnih agencija. Savet, čiji je zadatak da odlučuje o širokom spektru pitanja iz domena bezbednosti, uključujući predlog budžeta za pojedine elemente sistema, a pita se i o razrešenju i imenovanju direktora bezbednosnih službi i može da direktno usmerava rad bezbednosnih organa. Biro je uže telo koje čine sekretar i direktori agencija, mada njegovim sednicama po pozivu mogu učestvovati drugi funkcioneri, kao što su državni tužilac, direktor Carine itd. Njegov zadatak je da usklađuje rad službi bezbednosti (koje su tradicionalno surevnjive jedne prema drugima) i sprovodi zaključke Saveta. Tako će “Nebojša iz Beograda” kao stalni član Saveta uticati na odluke ovog tela, a kao sekretar Biroa nadziraće njihovo sprovođenje. Do sada je, formalno gledano, bio odgovoran pre svega predsednici Vlade (i naravno Skupštini), a od sad će, kao sekretar Biroa, biti vezan direktno za Vučića.

Zanimljiv je istorijat Biroa, koji je formiran 2007, u vreme prvog mandata Borisa Tadića. Za sekretara je tada postavljen Miki Rakić, Tadićev šef kabineta, siva eminencija i glavni operativac za najosetljivije političke i obaveštajne poslove. Navodno je upravo Rakić, koji je i sa Tadićem i sa Vučićem održavao dugogodišnje lično prijateljstvo, imao ključnu ulogu u odvajanju Vučića i Tomislava Nikolića od Vojislava Šešelja i kumovao formiranju SNS-a, kao i u “istorijskom pomirenju” Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije. Rakić, koji je veoma zazirao od pojavljivanja u javnosti, nikada nije javno komentarisao te tvrdnje, a umro je 2014. sa nenavršenih četrdeset godina.

Nakon što je 2012. Tadić poražen na predsedničkim izborima, Rakića je na mestu sekretara Biroa zamenio Vučić, koji je u vladu Ivice Dačića ušao kao prvi potpredsednik. Do tada je zakon propisivao da dužnost sekretara obavlja šef kabineta predsednika Republike, ali je ta odredba zbog Vučića izmenjena tako da sekretara postavlja predsednik (tada je to bio Nikolić). Vučić je, međutim, ostao sekretar Biroa i nakon što je postao premijer, pa i nakon što je od Nikolića u aprilu ove godine preuzeo predsedničku dužnost. On je, dakle, tada sam sebe imenovao, a pre nedelju dana je sam sebe smenio, da bi oslobodio mesto za Stefanovića.

Vučić je inače i dok je bio premijer povremeno najavljivao da će se povući sa pozicije sekretara Biroa, a najglasniji je bio pre malo više od godinu dana, kada je u blizini njegove porodične kuće pronađen tovar oružja. Tada je ova afera proglašena za pokušaj atentata na Vučića i njegovu porodicu, a Vučić je navodno bio toliko ljut što službe bezbednosti nisu na vreme uočile taj tovar da je odlučio da ih kazni izlaskom iz Biroa. Vredi se setiti da je u to doba upravo Stefanović najglasnije dizao paniku i ispoljavao dirljivu brigu za bezbednost svog mentora. Vučić se nije povukao, do danas nije utvrđeno odakle to oružje tamo, a okolnost da fotografije tog oružja nigde nisu objavljene, niti je javnost obaveštena šta je tačno u Jajincima nađeno, navode mnoge na zaključak da je cela afera izmišljena, ili u najmanju ruku jako naduvana da bi se rešili neki kadrovski problemi u sektoru bezbednosti.

Imenovanje Stefanovića za sekretara Biroa izazvalo je iznenađenje u delu javnosti koji prati pitanja bezbednosti i to iz dva razloga: najpre, jer se očekivalo da će Vučić nakon više od pet godina na toj poziciji tamo i ostati, a zatim, da će se ako se povuče vratiti staroj praksi i imenovati svog šefa kabineta Nikolu Selakovića. Šta ga je rukovodilo da se opredeli za Stefanovića, može se samo nagađati, ali je ova odluka izazvala negativne reakcije ne samo pozicije, već i dobrog dela stručne javnosti. Profesor Miroslav Hadžić, osnivač i predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, izjavio je tim povodom da je reč o još jednom primeru dominacije partije nad državom.

“Kada se čita zakon, on sugeriše da je to službeničko mesto, visoko službeničko mesto. I tu bi normalno bilo da bude neko od ljudi koji imaju iskustva, znanja iz oblasti bezbednosti. Sada niko ne može da negira koncentraciju opasne moći u rukama jednog čoveka, odnosno njegovih najodanijih saradnika”, rekao je Hadžić za Televiziju N1.

Sličnog mišljenja bio je i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Bogoljub Milosavljević. “To na neki način jeste kršenje zakona, ili preciznije to je protivno smislu zakona. Ministar unutrašnjih poslova kao član Saveta za nacionalnu bezbednost ima pravo odlučivanja dok po zakonu sekretar to pravo nema. Iz toga logično proizlazi da zakon nije predvideo da te dve funkcije obavlja ista osoba”, kazao je on, dodajući da “to u svakom slučaju nije pravno gledano najčistije rešenje”.

Horu kritičara pridružila se i Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Ustavnog prava na Unionu i odnedavno kandidatkinja Nove stranke za gradonačelnicu Beograda, koja je ukazala da zakon propisuje da ministar unutrašnjih poslova ne sme obavljati drugu javnu funkciju, osim onih koje su inače deo ministarskih zaduženja. U najmanju ruku, tvrdi ona, Stefanović je morao da traži saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije, ili da dâ ostavku na mesto ministra. Među opozicijom je najoštrija bila Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, koja je u saopštenju istakla da imenovanjem Stefanovića “Biro pretvara u ispostavu vladajuće stranke jer je on visoki funkcioner vladajuće stranke”, i da “SNS stvara partijsku državu”. “Urušavanje institucija u državi vodi direktno u propast države i ovakvim potezima Vučić ne unazađuje samo oblast bezbednosti, već i celokupnu državu i njene građane”, kaže se u saopštenju.

Vučić je sve ove primedbe nonšalantno odbacio. “Kada je na čelu Biroa bio Miki Rakić, šef kabineta i istaknuti funkcioner Demokratske stranke, to nije bio problem, a sada nam ta ista Demokratska stranka i njeni odlivci spočitavaju. Dakle, ne valja da je to ministar unutrašnjih poslova, ali valja da je šef kabineta. A da sam postavio šefa kabineta, onda biste rekli da sam privatizovao Biro”, rekao je predsednik novinarima prilikom obilaska “Beograda na vodi” prošle nedelje. On je kazao da ne vidi ništa sporno ni u tome što će Stefanović biti na dve funkcije – u Savetu kao ministar i u Birou kao sekretar. “To je i dalje jedan glas. Ne vidim tu nikakav problem, niko ga ne vidi, ali dobra je tema”, zaključio je.

Bilo kako bilo, sada je praktično ceo sistem bezbednosti u rukama ljudi koji su, osim što su lično bliski Vučiću, visoki funkcioneri SNS-a ili (u slučaju Vulina) prijateljske stranke sa liste SNS-a. Stiče se utisak da je granica između države i stranke u Srbiji postala gotovo neprimetna, sa tendencijom da u bliskoj budućnosti bude sasvim izbrisana.

A što se tiče poređenja sa Rakićem , svi koji su ga poznavali, prijatelji i neprijatelji, složni su u tvrdnji da je bio jedan od najinteligentnijih ljudi na srpskoj političkoj sceni. Nebojša Stefanović je prošle godine tužio portal “Peščanik” zbog teksta Vesne Pešić koja ga je opisala kao osobu čija je glupost “nepredvidljiva i nenadmašna” i nazvala ga “kandidatom za najglupljeg ministra u vladi Srbije”. Proces je u toku.

izvor Vreme,Dejan Anastasijević

Фејсбук коментари
Подели објаву наShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Погледајте такође

Upozorenje RHMZ: Stiže sneg, cela Srbija pod “alarmima”

Republički hidrometeorološki zavod izdao upozorenje zbog snega na području Srbije, a početak snežnih padavina se …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *