SKORO 50% SRBA U NEKOM TRENUTKU DALO MITO DOKTORIMA

“Odlaganje hiruških intervencija i pružanje zdravstvenih usluga ponekad može biti indirektan način da se pacijent pritisne i primora da da novac”, kaže Vesna Dimitrijević iz MUP.

Ministarstvo zdravlja formiralo je Komisiju za borbu protiv korupcije u zdravstvu i novi petočlani tim koji će, prema pisanju medija, imati široka ovlašćenja. Zadatak antikorupcijskog tima je da iskoreni korupciju u skladu s planom “Nulta tolerancija prema korupciji u zdravstvu”, a prema najnovijim anketama 48 odsto građana Srbije dalo je mito lekarima.

Svako ko daje mito ili pristaje na davanje traženog mita čini krivično delo, a sudeći po odgovorima u okviru ankete to je čak 66 odsto građana jer nisu prijavili korupciju. Prema rezultatima ankete sprovedene na uzorku od oko hiljadu i po učesnika, 48 odsto njih je bar jednom dalo mito lekaru. Iz ankete može da se zaključi da se za mito u zdravstvu najčešće daje između 50 i 200 evra. Liste čekanja, slanje pacijenata u privatne ustanove, javne nabavke, prepisivanje lekova na recept, operacije u privatnim ordinacijama, samo su deo onoga što će petočlani tim na čijem je čelu Vesna Dimitrijević iz MUP kontrolisati. Kako bi se korupcija i u ovom segmentu smanjila, Dimitrijevićeva kaže da će njen tim odmah ući u proveru lista čekanja na operacije u bolnicama, ali će proveravati i povezanost medicinskih radnika u državnim ustanovama s kolegama u privatnoj praksi da bi se ustanovilo da li postoji slanje pacijenata u privatnu kliniku ili laboratoriju, odnosno da li se namešta posao privatnim ordinacijama i bolnicama.

“Odlaganje hiruških intervencija i pružanje zdravstvenih usluga ponekad može biti indirektan način da se pacijent pritisne i primora da da novac. Zato ćemo akcenat staviti na taj deo, ali i na traženje i primanje novca da bi se na privilegovana radna mesta zaposlili nestručni ljudi koji nemaju adekvatno obrazovanje”, rekla je Dimitrijevićeva, prenosi Blic. Nemanja Nenadić iz organizacije “Transparentnost Srbija” kaže da bi prioritet pažnje novoformirane komisije trebalo da bude usmeren ka javnim nabavkama.

“Najveći rizik od korupcije u zdravstvu kao i u mnogim drugim oblastima jeste u javnim nabavkama. Treba videti da li se one sprovode na najbolji mogući način i u skladu sa zakonom”, kaže Nenadić, prenosi Blic. On objašnjava da nije moguće dati bilo kakve procene efekata rada tog tela dok ne bude jasno kojim ovlašćenjima raspolažu i da li su ona dovoljna za obavljanje zadatka.

“Pitanje je kako su do sad funkcionisali mehanizmi za ispitivanje mogućih nepravilnosti, bilo da je reč o kontrolama Ministarstva zdravlja ili po prijavi građana. Mora da bude potpuno jasno koja je pravna priroda ove komisije, da li je reč o nekom privremenom radnom telu sa ograničenim rokom trajanja ili određenim zadacima. Takođe, mora da se zna koja su njena ovlašćenja i odakle ona potiču. Da li je reč o telu koje je savetodavne prirode ili ima mogućnost da vrši konkurentna ispritivanja i da pokreće postupke. Bez tih informacija nije moguće davati nikakve prognoze”, zaključuje Nenadić.
izvor Nedeljnik

Фејсбук коментари
Подели објаву наShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Погледајте такође

Beogradski Kvisling

Prenosimo preveden tekst Nila Klarka objavljen u britanskom izdanju lista “Gardijan” dan nakon ubistva Zorana …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *