Повезане објаве
Спелеолошко благо иза монументалног улаза данас мами уздахе туриста, а ратних и послератних година кидало је нерве потерама које су под каменим сводовима јуриле одбеглог сељака.
У Стопића пећини у златиборском селу Рожанство вешто се крио Пане Стопић из оближњег засеока. Више од деценије замицао је партизанским и четничким четама, касније и Крцуновим жандарима, који су му увек били иза леђа, али су га касно стигли, кад се већ растао с душом.
Кад је запуцало четрдесетих, Пане, учесник балканских и Великог рата, није хтео ни под петокраку ни под кокарду. Био је одан краљу, али у Дражине одреде није желео, прича се, зато што је већ газио осму деценију живота, матор је био за битке и маршеве, а и није имао једно око. Ослепело га аустроугарско тане.
– Кад су партизани и четници мобилисали народ по Златибору, Пане није хтео ничију пушку осим своје. Узео је танџару, одметнуо се и сакрио у пећину. А у њој вазда отвора и ходника да се замете траг и побегне – прича за „Блиц“ Драгомир Стопић, Панетов потомак.
Таман војска опколи и Стопићеву логу, а он, као лисица шмугне напоље преко стена кроз рупе на пећинским таваницама, тада познатим само њему и шишмишима, или се сакрије дубоко под камене подове.
Кад су утихнуле четничке пушке, поратна власт имала је више времена да се посвети и освети златиборском хајдуку.
– Пећина на врху, 68 метара од подножја, има шест отвора, спојених косим каналима, кроз које је мој предак, уз помоћ ужади, успевао да побегне у шуму и предухитри потере. За толике године проведене у пећини нашао је подземне тунеле који се 16-17 метара под косим углом спуштају под земљину гору у ходнике ширине два и по метра. И ту је знао да се притаји – прича Драгомир, иначе туристички водич у Стопића пећини.
Панета Стопића, за којим су трагали и четници и партизани, нашли су средином педесетих, када је умро природном смрћу, на ливади поред пећине
Нису гонитељи били наивни да не знају да Пане има јатаке који су га снабдевали храном, као што их је одметник и имао, па су и он и његова логистика били на опрезу. Стопић је преживљавао једући печурке, шумске плодове, пастрмку коју је хватао у речици Приштавици која иначе протиче кроз пећину. Ловио је зечеве, али не танџаром, свестан да ће намамити ловце на његову главу, већ клопкама.
– Нису га никад ухватили. Умро је средином педесетих у 83. години природном смрћу, пронашли су га на ливади крај пећине – наставља Драгомир.
Стопића пећина која средином прошлог века није изазивала интересовање због спелеолошких драгуља, већ због Панета, данас је једна од најзначајнијих туристичких дестинација на Златибору. Одметников траг никад није пронађен, али јесте писани траг о пећини који датира из 1816. Камено здање које је штитило бегунца сада је заштићено као споменик природе и природно добро прве категорије.
Иза монументалног улаза високог 18, а у подножју широког 35 метара, налазе се светла и тамна дворана, канал са кадама, речни канал, сипарска купа „псеће гробље“. Највећа атракција су пећински водопад „извор живота“ и бигрене каде, руком природе вајане и каскадно поређане посуде дубоке и до седам метара низ које се из једне у другу слива вода.
На врху су отвори кроз које је Пане Стопић пробијао обруч опсаде и бежао на слободу.
Годишње 46.000 посетилаца
Много су Чајетинци уложили да пећину учине што примамљивијом. Исплатило се, прошле године ову атракцију посетило је 46.000 гостију, а ове већ је продато 30.000 улазница.
– Уређено је и осветљено 280 метара стаза које се завршавају код водопада, плус 40 метара око бигрених када. Постоји још 1.691 метар испитаних стаза које још увек нису доступне посетиоцима, али је план да се бар њихов мањи део ускоро стави у функцију – кажу у Туристичкој организацији „Златибор“.
Блиц / В. Лојаница
