Повезане објаве
Čokolade, sirevi, šamponi i drugi proizvodi u Srbiji su daleko lošijeg kvaliteta nego u zemljama zapadne Evrope, odakle se uvoze.
Prema tvrdnjama Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), dozvoljen je uvoz svega i svačega u našu zemlju, a potrošači se često žale na obuću, odeću i mobilne telefone.
„Srbija je postala deponija robe lošeg kvaliteta iz Evrope i zemalja Dalekog istoka.Kad smo 2011. radili uporedne analize pojedinih proizvoda, dokazali smo da su kozmetika i prehrambeni proizvodi poznatih brendova lošijeg kvaliteta na našem tržištu nego u inostranstvu. Kreme za lice su lošije, čokolade imaju manje kakaa, a začini više soli nego povrća. Država nije radila analize hemijskog sastava odeće i obuće 15 godina, a mnogi ti proizvodi imaju u sebi štetne materije koje izazivaju alergije, a ima ih i kancerogenih„, upozorava predsednik NOPS-a Goran Papović.
Slovačka je sprovela veliko istraživanje koje je pokazalo da su svega tri od 21 analiziranog proizvoda bila istog kvaliteta kao u Austriji i Nemačkoj.
Slovački premijer najavio je da će se nastojati da i Poljaci, Česi, Slovaci i Mađari za isti novac dobiju podjednako kvalitetne proizvode kao Nemci, i tražio od EU da reaguje i spreči da postkomunističke zemlje budu „kanta za đubre Zapada“. On je čak otišao i korak dalje, ukazavši da bi zbog različitih proizvoda za tržišta stare i nove Evrope, Slovačka mogla da uvede jednostrani embargo i protera zapadne namirnice iz slovačkih restorana.
Iz potrošačkih udruženja navode da nisu krive kompanije koje prave jeftinije proizvode za tržišta sa manjom kupovnom moći, nego dobavljači koji svesno unose robu slabijeg kvaliteta, a potom je prodaju po visokim cenama kao da je u pitanju najkvalitetniji proizvod, čime ubiru ekstraprofit.
„Srbija je napravila pravilnike i zakone, ali oni su veoma loši. Sistem kontrole je skroz zatajio i to nikako ne valja“, poručio je za „Kurir“ bivši načelnik veterinarske inspekcije Miroslav Stojšić.
Pravni savetnik u Udruženju potrošača Vojvodine Mladen Alfirović kaže za „Dnevnik“ da bi se razlika u kvalitetu dokazala potrebno je da se urade uporedne analize istog proizvoda s dva tržišta, koje su veoma skupe, a nedostaju i odgovarajuće laboratorije.
„Istraživanje u Slovačkoj i Češkoj inicirale su vlade ovih država i nadležna ministarstva, a ne udruženja potrošača, kako bi imali dokaze da se kvalitet istih proizvoda na tržištu različitih zemalja razlikuje. Uporedne analize su skupe, a u Srbiji nema novca da se one urade, tako da se, bez dokaza i potvrde da razlika u kvalitetu postoji, može samo sumnjati“, kaže Alfirović i zaključuje da bi inicijativa Slovačke usmerena ka Evropskoj komisiji, da se izjednači kvalitet proizvoda na tržištima zemalja EU i tržištima novih članica, posredno imala pozitivan uticaj i na naše tržište.
izvor Kurir
