Повезане објаве
Naslovna strana NIN-a sa natpisom „Arbeit macht frei“, odnosno „Rad oslobođa“ sa nacističkog koncentracionog logora, uz naslov „Radni logor Srbija“ izazvao je veliku polemiku javnosti, nakon što su političari iz vladajuće strukture prozvali list da time vređa žrtve holokausta.
Čim su Nedeljne informativne novine u sredu objavile naslovnicu novog izdanja lista, polemika na društvenim mrežama mogla je da počne. Odmah se u pisanom saopštenju oglasila ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović koja je tražila od novinarskih i medijskih udruženja da se izjasne, jer ne može da razume da se „sloboda štampe koristi za poređenje sopstvene zemlje sa nacističkim logorom“.
Maja Gojković je navela da je to „bolesno poređenje Srbije sa nacističkim logorima“. Kritici NIN-a pridružio se i ministar odbrane Aleksandar Vulin rečima da „uredništvo NIN-a ne bira kako će povrediti Srbiju“. Priključili su se tu još i Aleksandar Martinović, Ivica Dačić, Branko Ružić…
I pre nego što se novi broj sa spornom naslovnicom našao u prodaju, javnosti se obratio kolegijum nedeljnika koji je naveo da im nije bila namera da uvrede žrtve holokausta, već isključivo da kritikuju Vladu Srbije za, kako su naveli, nepoštovanje važećih zakona o radu i štrajku.
NIN se u temi broja na gotovo 10 strana bavio analizom situacije u Fijatu, ugovoru koji je Srbija potpisala sa ovim poslodavcem, a koji je i dalje tajna, kao i radničkim štrajkovima. Međutim, baš nakon intervencije političara iz redova vlasti, cela kritika prebačena je sa pisanja NIN-a na njihovu naslovnicu. Na to je za „Danas“ ukazao i glavni urednik ovog lista Milan Ćulibrk. On je naveo da se NIN ne ograđuje od naslovne strane, te da su napadi pokušaj skretanja sa teme unižavanja položaja radnika u Srbiji.
„Ovo sve što se dešava je samo dokaz da smo pogodili u centar mete, što smo i želeli. Ključni problem je što svi predstavnici vlasti koji su se u međuvremenu oglasili, a oglasilo se pola Vlade, niko od njih nije pomenuo niti jednom rečju suštinu problema. Naravno mislim na položaj radnika i kršenje njihovih prava i zakona koje je ta ista vlada usvojila„, naveo je Ćulibrk.
U odbranu najstarijeg nedeljnika na Balkanu stao je i pisac Ivan Ivanji, koji je, između ostalog, bio zatvorenik u nacističkim logorima Aušvic i Dahau. On je u tekstu za Dojče Vele napisao da je reakcija srpskih zvaničnika „licemerno moralisanje“.
„Interesantno je kome pada na pamet da na osnovu te naslovne strane smatra da NIN današnju Srbiju upoređuje sa nacističkim koncentracionim logorima. Da nisam čuo šta o tome kažu gospođa Gojković i članovi njenog hora, meni to sigurno ne bi palo na pamet. A za razliku od njih, ja jesam bio u Aušvicu. NIN je pokušao da upozori na probleme u Srbiji, uslove rada u stranim kompanijama. Činjenica je da se Srbija stranim investitorima reklamira kao društvo sa jeftinom radnom snagom, da često nema kolektivnih ugovora, da su sindikati slabi, da su počeli prvi ozbiljniji štrajkovi. Naslovna strana NIN-a bi bila dobra da privuče pažnju na to, a promašena je, jer je očigledno poslužila za lažno i licemerno busanje u grudi antifašizmom i skretanje pažnje sa teme štrajkova na koju je htela da ukaže“, zaključio je poznati autor.
