Повезане објаве
Све што се службено штампа, од уџбеника па надаље, мора да буде на ћирилици, са изузетком националних мањина. Сви знакови поред пута морају да буду исписани и на ћирилици и на латиници, све фирме морају да имају назив на ћирилици.
„Када бисте некоме рекли да више људи пише ћирилицом него латиницом, не бих вам веровао!“ каже академик Матија Бећковић, коментаришући најављене предлоге измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, које прецизније регулишу статус употребе ћирилице у јавном простору.
Тај предлог је био сасвим довољан за отварање бурне политичке расправе у којој су ћирилица и/или латиница заправо нека врста линије раздвајања прве и друге Србије.
Министар Владан Вукосављевић је оценио да је такав „дух времена” и да се људи више опредељују за латиницу него ћирилицу, изразивши бојазан да ће за 10–20 година ћирилица полако бити истиснута из употребе. Стога су донети предлози да се службена употреба ћирилице поред тога што се односи на образовне установе, медије, привредна предузећа и јавне установе свих врста, пропише и у правном промету између правних субјеката; посебно да на ћирилици морају да буду написана имена предузећа, као и називи робе и услуга, упутства за употребу, фактуре, рачуни и потврде.
По садашњем закону, када се текст исписује и латиничким писмом, он се исписује после текста на ћирилици, испод или десно од њега. Што се махом у пракси не поштује.
„Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо, тај би био довољан. Ако не знамо зашто је ћирилица забрањивана, можемо да их питамо… И да ми заборавимо ћирилицу, она не би нестала. Грци, Бугари, Руси нам се не би придужили. Ако бисмо заборавили ћирилицу, не бисмо умели да прочитамо своје тапије, епитафе, своју личну карту,“ сматра Матија Бећковић.
Ћирилица ће опстати само ако поштујемо Устав, каже књижевник Милован Витезовић и предлаже да се донесе подзаконски акт којим би се прописивало поштовање Устава.
„Све што се службено штампа, од уџбеника па надаље, мора да буде на ћирилици, са изузетком националних мањина. Сви знакови поред пута морају да буду исписани и на ћирилици и на латиници, све фирме морају да имају назив на ћирилици. Држава ће силне паре да заради само од наплате казни од оних који немају исписан ћирилични назив фирме,“ каже Витезовић.
Напомиње да ћирилицом пише пола света, „ако рачунате некадашњи СССР и ту чињеницу не треба обогаљивати и претварати је у мањкавост”.
„Нисам против ниједног писма, волео бих да знам и кинески, али га не знам. Сва писма су благодет светске културе,“ истиче наш саговорник.
И Матија Бећковић подсећа да су све наше књиге до новијих времена на ћирилици.
„И врло паметни људи код нас су мислили да је ћирилица технолошки превазиђена. Међутим, Бил Гејтс се није сложио с тим кад је направио програм за кинески, арапски, јапански. Није му био проблем да се смилује и на наших тридесет слова. Можда је чуо како су најпознатији лингвисти оценили да је ћирилица најсавршеније фонетско писмо на свету,“ каже аутор књиге „Ћераћемо се још“.
Извор Искра
