Повезане објаве
Ворон Рејвенски
Обичан дан птице брујалице
Дневник, петак 23.06.17. Мој јутарњи избор за вас.
Постоје и други свемири. Постоје и сунчана, наранџаста места за праведнике.
Постоје и мали људи који се затрчавајући угурају у платно. Они живе у кућицама од марципана и тамо увек горе своју вечиту лампу гасарицу.
Постоје и номади. Они скачу са облака на облак, почесто са гитаром преко рамена, неби ли некако стигли до ветрењаче коју су себи задали. На њу неће јуришати. Покуцаће и ући нехајно кроз зид.
Постоје и возови који путују преко Мехмед-пашине ћуприје. Пуштаће и дима да би номади имали по чему да скакућу и да се ослоне. Путници се не журе. Дуг је дан, а унутра је прозрачно, светло, меко и безбрижно. Карте нема, али је скупа. Од ужурбаних и безобзирних, вагони се сами одбијају.
Постоји и мали црни кун Тобијас. Држи у руци дан и ноћ. Да би га схватили озбиљно има роза гаћице на туфне. Са трегерима. Ни немојте обратити пажњу. Његово је да само уређује путању сунца иза њега.
Постоје велики и мали зупчаници. Њима се нечујно преноси ход времена. Када се исцеди сав тај сат, они се уморе. Једноставно постану још једно сунце или камење на жалу. Њима је свеједно.
Постоје и галебови који играју бејзбол. Што да не? Неки ће тако до краја чекати судбину на трећој бази. Остали се могу само играти док их безбројна публика гледа из мора које се лешка.
А постоји и птица брујалица. Није њој сваки дан исти. Али се сваки помера у времену, кап по кап, секунд по секунд, поглед за погледом. И прође тако сваки, без обзира, у кругу који се врти и мења. Никада исто брујање и ваздух. А када је нико не гледа, сиђе са слике и оде да бруји негде другде, јер је и другима неопходна.
Постоји и слани сјај сузе у оку. Јер је сликар гледао упорно у наранџасти, ватрени точак на небу…
ДОЂИТЕ НА ИЗЛОЖБУ СЛИКА ЈЕДНОГ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ СРПСКИХ САВРЕМЕНИХ СЛИКАРА, ЛЕА БАРКАРОЛЕ. Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, Дунавска 37 ( ближе Кеју ). Отварање изложбе 23.06.17. у 19 часова.
Ваш гавран то свакако неће пропустити.
