Бесплатни правни савети
ПРАВДА И ПРАВО

Почетна / Вести / СВИ СРПСКИ ПРЕМИЈЕРИ – МНОГИ ОД ОВИХ НАЋИ ЋЕ СЕ НА ЗИДУ СРАМА КАКО ПОТОМСТВА НЕБИ ЖИВЕЛА У ЗАБЛУДИ

СВИ СРПСКИ ПРЕМИЈЕРИ – МНОГИ ОД ОВИХ НАЋИ ЋЕ СЕ НА ЗИДУ СРАМА КАКО ПОТОМСТВА НЕБИ ЖИВЕЛА У ЗАБЛУДИ

СВИ СРПСКИ ПРЕМИЈЕРИ СУ БИЛИ МУШКАРЦИ А САДА НАЖАЛОСТ НИ ЖЕНСКО НИ МУШКО ВЕЋ БОЛЕСНИК КОЈИ АТАКУЈЕ НА СРПСКУ ПОРОДИЦУ СВОЈОМ СЕКСУАЛНОМ ДЕВИЈАНТНОШЋУ

Прва извршна власт био је Правитељствујушћи совјет српски и прва седница тог тела одржана је 27. августа 1805. године у манастиру Вољавча код Крагујевца, а први председник совјета, односно „премијер“, био је прота Матеја Ненадовић.

У протекла два века Србијом су управљале владе, социјалистичка извршна већа, окупациони Министарски савет српске владе народног спаса у Другом светском рату, краљевске владе и правитељствујушчи совјет.

Председници влада, извршних већа и совјета, њих 71, мењали су се 96 пута. Од тога су петорица били вршиоци дужности. Сви челници извршне власти су били мушкарци.

Током протекла два века Србија је била под турском влашћу, кнежевина, краљевина, део Краљевине СХС и Краљевине Југославије, под немачком окупацијом, Народна Република Србија, Социјалистичка Република Србија и Република Србија.

Челник извршне власти од 1805. до 1813. године био је председник Правитељствујушћег совјета, од 1835. до 1918. године Србија је имала премијера, а током окупације, од 1941. до 1944. године, то су били председник Комесарске управе и председник Министарског савета српске владе народног спаса.

После Другог светског рата, до 1953. године, постојали су премијери, а потом до 1991. године председници Извршног већа. Влада Србије, у садашњем облику, постоји од 15. јануара 1991. године.

Србија је без директне извршсне власти била укупно 45 година у проткле два века – (1813-1835 и 1918-1941).

Најдуже је на челу владе био Никола Пашић – у пет мандата укупно
12 година. Његов појединачно најдужи останак на челу владе (септембар 1912 – децембар 1918) био је ипак краћи од премијерске каријере Мирка Марјановића (март 1994 – октобар 2000).

Појединачно најдужи непрекинути боравак на челу владе имао је Аврам Петронијевић, од октобра 1844. до априла 1852. године.

Поред Пашића, пет пута је премијер био и Сава Грујић (први пут 1888. године, последњи пут 1906), али укупно је накупио једва три и по године на челу владе.
Председници Правитељствујушћег совјета српског (1805-1813):

27. август 1805. – јануар 1807. Матеја Ненадовић
јануар 1807. – 1810. Младен Миловановић
1810 – 22. јануар 1811. Јаков Ненадовић
22. јануар 1811. – 3. октобар 1813 Карађорђе Петровић

Премијери (1835-1944):

15. фебруар 1835. – 26. фебруар 1839. Коча Марковић
26. фебруар 1839. – 7. април 1840. Аврам Петронијевић (1. пут)
7. април 1840. – 15. мај 1840. Паун Јанковић (в.д.)
15. мај 1840. – 7. септембар 1842. Ђорђе Протић (в.д. до 24. јануара 1840.)
7. септембар 1842. – 6. октобар 1843. Аврам Петронијевић (2. пут)
6. октобар 1843. – 11. октобар 1844. Алекса Симиц (1. пут)
11. октобар 1844. – 22. април 1852. Аврам Петронијевић (3. пут)
22. април 1852. – 26. март 1853. Илија Гарашанин (1. пут) (в.д. до 25. априла 1852.)
26. март 1853. – 28. децембар 1855. Алекса Симић (2. пут)
28. децембар 1855. – 10. јун 1856. Алекса Јанковић
10. јун 1856. – 28. септембар 1856. Стеван Марковић (1. пут) (в.д.)
28. септембар 1856. – 1. јул 1857. Алекса Симић (3. пут)
1. јул 1857. – 12. јун 1858. Стеван Марковић (2. пут)
12. јун 1858. – 18. април 1859. Стеван Магазиновић
18. април 1859. – 8. новембар 1860. Цветко Рајовић
8. новембар 1860. – 21. октобар 1861. Филип Христић
21. октобар 1861. – 15. новембар 1867. Илија Гарашанин (2. пут)
15. новембар 1867. – 3. децембар 1867. Јован Ристић (1. пут)
3. децембар 1867. – 3. јул 1868. Никола Христић (1. пут)
3. јул 1868. – 8. август 1869. Ђорђе Ценић
8. август 1869. – 22. август 1872. Радивоје Милојковић
22. август 1872. – 5. април 1873. Миливоје Петровић Блазнавац
5. април 1873. – 3. новембар 1873. Јован Ристић (2. пут) (в.д. до 14. априла 1873.)
3. новембар 1873. – 7. децембар 1874. Јован Мариновић
7. децембар 1874. – 3. фебруар 1875. Аћим Чумић
3. фебруар 1875. – 31. август 1875. Данило Стефановић
31. август 1875. – 8. октобар 1875. Стевча Михаиловић (1. пут)
8. октобар 1875. – 6. мај 1876. Љубомир Каљевић
6. мај 1876. – 13. октобар 1878. Стевча Михаиловић (2. пут)
13. октобар 1878. – 2. новембар 1880. Јован Ристић (3. пут)
2. новембар 1880. – 13. октобар 1883. Милан Пироћанац
13. октобар 1883. – 1. март 1884. Никола Христић (2. пут)
1. март 1884. – 25. јун 1887 Милутин Гарасанин
25. јун 1887. – 13. јануар 1888. Јован Ристић (4. пут)
13. јануар 1888. – 9. мај 1888. Сава Грујић (1. пут)
9. мај 1888. – 31. јануар 1889. Никола Христић (3. пут)
31. јануар 1889. – 7. март 1889. Коста Протић
7. март 1889. – 23. фебруар 1891. Сава Грујић (2. пут)
23. фебруар 1891. – 22. август 1892. Никола Пашић (1. пут)
22. август 1892. – 13. април 1893. Јован Авакумовић (1. пут)
13. април 1893. – 5. децембар 1893. Лазар Докић
5. децембар 1893. – 24. јануар 1894. Сава Грујић (3. пут)
24. јануар 1894. – 3. април 1894. Ђорђе Симић (1. пут)
3. април 1894. – 27. октобар 1894. Светомир Николајевић
27. октобар 1894. – 7. јул 1895. Никола Христић (4. пут)
7. јул 1895. – 27. децембар 1896. Стојан Новаковић (1. пут)
27. децембар 1896. – 19. октобар 1897. Ђорђе Симић (2. пут)
19. октобар 1897. – 25. јул 1900. Владан Ђорђевић
25. јул 1900. – 3. април 1901. Алекса Јовановић
3. април 1901. – 20. октобар 1902. Михаило Вујић
20. октобар 1902. – 20. новембар 1902. Петар Велимировић (1. пут)
20. новембар 1902. – 11. јун 1903. Димитрије Цинцар-Марковић
11. јун 1903. – 4. октобар 1903. Јован Авакумовић (2. пут)
4. октобар 1903. – 10. децембар 1904. Сава Грујић (4. пут)
10. децембар 1904. – 28. мај 1905. Никола Пашић (2. пут)
28. мај 1905. – 7. март 1906. Љубомир Стојановић
7. март 1906. – 29 април 1906. Сава Грујић (5. пут)
29. април 1906. – 20. јул 1908. Никола Пашић (3. пут)
20. јул 1908. – 22. фебруар 1909. Петар Велимировић (2. пут)
22. фебруар 1909. – 24. октобар 1909. Стојан Новаковић (2. пут)
24. октобар 1909. – 4. јул 1911. Никола Пашић (4. пут)
4. јул 1911. – 1. јул 1912. Милован Миловановић
1. јул 1912. – 12. септембар 1912. Марко Трифковић
12. септембар 1912. – 1. децембар 1918. Никола Пашић (5. пут) (од новембра 1915. године на Крфу)
4. мај 1941. – 29. август 1941. Милан Аћимовић (председник Комесарске управе)
29. август 1941. – 20. октобар 1944. Милан Недић (председник Министарског савета српске владе народног спаса)

Премијери (1945-1953):

9. април 1945. – 5. септембар 1948. Благоје Нешковић
5. септембар 1948. – 5. фебруар 1953. Петар Стамболић

Председници Извршног већа (1953-1991):

5. фебруар 1953. – 16. децембар 1953. Петар Стамболић
16. децембар 1953. – 6. април 1957. Јован Веселинов
6. април 1957. – 9. јун 1962. Милош Минић
9. јун 1962. – 6. новембар 1964. Слободан Пенезић Крцун
6. новембар 1964. – 17. новембар 1964. Стеван Дороњски (в.д.)
17. новембар 1964. – 6. јун 1967. Драги Стаменковић
6. јун 1967. – 7. мај 1969. Ђурица Јојкић
7. мај 1969. – 6. мај 1974. Миленко Бојанић
6. мај 1974. – 6. мај 1978. Душан Чкребић
6. мај 1978. – 5. мај 1982. Иван Стамболић
7. мај 1982. – 6. мај 1986. Бранислав Иконић
6. мај 1986. – 5. децембар 1989. Десимир Јевтић
5. децембар 1989. – 15. јануар 1991. Станко Радмиловић

Премијери (1991-2004):

15. јануар 1991. – 23. децембар 1991. Драгутин Зеленовић
23. децембар 1991. – 10. фебруар 1993. Радоман Божовић
10. фебруар 1993. – 18. март 1994. Никола Шаиновић
18. март 1994. – 24. октобар 2000. Мирко Марјановић
24. октобар 2000. – 25. јануар 2001. Миломир Минић
25. јануар 2001. – 12. март 2003. Зоран Ђинђић
12. март 2003. – 16. март 2003. Небојша Човић (в.д.) (Човић и Кораћ дежурни потпредседници, према „распореду за вођење седница и потписивање аката“, објављеном у Службеном гласнику)
17. март 2003. – 18. март 2003. Жарко Кораћ (в.д.)
18. март 2003. – 3. март 2004. Зоран Живковић
3. март 2004. –5. јун 2006  до избора нове владе Војислав Коштуница

5. јун 2006. – 7. јул 2008. Војислав Коштуница

7. јул 2008. – 27. јул 2012. Мирко Цветковић

27. јул 2012. – 27. април 2014  Ивица Дачић

27. април 2014. – 31. мај 2017. Александар Вучић

31. мај 2017. –                              Ивица Дачић

од 15. јуна 2017.                             Ана Брнабић

(Бета)

Информације о pravdaipravo

Погледајте такође

НИКАНОР ЈЕДИНИ ДОСТОЈАН ПАСТИР

Владика Никанор се црвеним словима уписао у историју Србије. Његово Преосвештенство Епископ банатски Г.Никанор је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *