Повезане објаве
Зорка Стојановић
ДОЗИВАЊЕ ИЗ ГРАЧАНИЦЕ
Узалуд звониш Грачанице.
Кога дозиваш на јутрење,
кад земља пуста,
плаче и стење.
Знаш ли где су твоја деца
Светињо,
Знаш ли Срби где су ?
У збеговима.
Навикли на сеобе,
порушене гробове предака оплакују,
тебе и твоја звона сањају.
На лицу грч.
Суза нема,
тихо у својој боли
у срцу самују,
у немирним сновима
твоја звона оплакују.
Мируј Грачанице,
пусти, нека горе свеће,
нек’ осветле песнике
што се смерно моле,
ћути,
не ридај Грачанице,
њихове те песме воле.
