Бесплатни правни савети
ПРАВДА И ПРАВО

Почетна / Вести / ДРУШТВО / Francuski humanitarac Arno Gujon dobio državljanstvo Srbije

Francuski humanitarac Arno Gujon dobio državljanstvo Srbije

Tanjug, Blic

Francuski humanitarac Arno Gujon postao je srpski državljanin, a uverenje, pasoš i ličnu kartu mu je uručio ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
Poznati humanitarac Gujon je potom novinarima rekao da je veoma dirnut ceremonijom i da je zahvalan Vladi Srbije, a posebno ministru Stefanoviću što su prepoznali njegov rad i uvažili želju da postane deo ovog naroda.

– Upoznao sam srpski narod u teškim trenucima. Upoznao sam ga tamo gde je najizvorniji, ali i najugroženiji. Sada, kada se oblaci razmiču nad Srbijom, želim da sa njim ostanem u toj budućnosti, koja će biti bolja, u to sam siguran. Iako nemam ni kap srpske krvi, Srbija teče mojim venama – rekao je Gujon

Kako je rekao, da mu je onog dana kada je u Francuskoj osnovao humanitarnu organizaciju „Solidarnost za Kosovo“ neko rekao da će kroz 10 godina živeti u Beogradu, govoriti srpski, oženiti se Srpkinjom i dobiti pasoš Srbije i to od ruke ministra unutrašnjih poslova, ne bi mu „ni u snu poverovao“.

– Ali život je čudo. Ponekad se zapitam kako sam kao običan francuski mladić bez ikakvih srpskih korena stigao dovde. Život nam otvara mnoge puteve, a na nama je da izaberemo jedan od njih. Izabrao sam onaj koji mi se čini pravim putem – rekao je Gujon.

On se zahvalio svojoj supruzi Ivani, kao i roditeljima i dedi, koji su mu pričali o Srbiji kada je bio dete, „verujući u prijateljstvo koje povezuje dva naroda“.

Stefanović je rekao da Gujon već deceniju pomaže srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji, brine se o svim ugroženim i sa svojim timom iz NVO „Solidarnost za Kosovo“ osmišljava akcije, prikuplja ogromnu pomoć, angažuje i animira francuske firme i pojedince i tu pomoć transportuje i nosi ugroženim Srbima na KiM.

– Koliko voli našu zemlju, pokazao je nebrojeno puta, želim da mu zahvalim za svu humanost i brigu o našim građanima i veliko mi je zadovoljstvo što je meni pripala čast da mu danas uručim ličnu kartu, pasoš i rešenje o državljanstvu – rekao je ministar policije.

Prema njegovim rečima, Gujon je formulare popunio ćirilicom.

– To je dosta neobično i veoma mi je bilo drago što sam to mogao da vidim. On je pre 15-ak dana dobio ćerku koju je nazvao Milena i njegova ćerka će uskoro stići u Beograd, pa ćemo imati još jednog malog državljanina naše zemlje – rekao je Stefanović.

On je dodao da je državljanstvo Gujonu možda trebalo da dođe u nekim prethodnim godinama, ali da se nada da ipak stiže u pravo vreme.

Gujon je osnivač francuske humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“ i već 10 godina se bavi humanitarnim radom na Kosovu i Metohiji. Autor je knjige „Svi moji putevi vode ka Srbiji“.

– Imam veliku čast i zadovoljstvo da vam saopštim da ću zvanično postati državljanin Srbije – napisao je Gujon na svom „Tviter“ nalogu najavljujući današnji događaj.

Gujon dolazi iz Vizija kod Grenobla u Francuskoj, odakle već 10 godina pomaže deci na Kosovu i Metohiji. Igračke, hranu, garderobu, knjige i ćebad dovozi kombijima i šleperima.

Odlazi tamo gde niko drugi ne ide. U enklave i teško pristupačna mesta

Nakon pisanja medija, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović obećao je rešenje problema.

Rezultat je državljanstvo za mladog francuskog humanitarca zaljubljenog u Srbiju.
Humanitarni rad i osnivanje organizacije za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji Francuza Arnoa Gujona toliko su vezali za našu zemlju da se ovde oženio i napisao knjigu .

Svake treće nedelje Francuz Arno Gujon (Arnaud Gouillon, 28) poseti Kosovo i Metohiju i šleperima punim humanitarne pomoći iz Francuske snabde srpsko stanovništvo koje tamo živi u enklavama.

Već punih deset godina ovaj čovek velikog srca i zaljubljenik u naš narod i tradiciju brine o ugroženim ljudima i sa svojim timom iz nevladine organizacije Solidarnost za Kosovo osmišljava akcije, prikuplja pomoć i animira francuske firme i pojedince.

Među takvim projektima su izgradnja farme alpskih koza i opremanja mlekare za potrebe tamošnje narodne kuhinje, i renoviranje škola (samo lane obnovljeno ih je šest).

Obim pomoći odavno je prešao sumu od milion i po evra u robi, ne računajući finansiranje dvadesetak projekata u saradnji sa Eparhijom raško-prizrenskom.

Koliko voli našu zemlju, Arno je potvrdio nebrojeno puta, a svoj san da živi u Srbiji ostvario je pre dve godine kada se venčao sa svojom devojkom Ivanom koju je upoznao u Zvorniku. A svoja zapažanja o Srbima i svojevrstan bilans rezultata njegove organizacije objavio je u knjizi Svi moji putevi vode ka Srbiji, koju je zimus objavio Službeni glasnik.

„Opisao sam mnogo toga što sam video i čuo, pisao o susretima s ljudima i o tome kako sam ih video i doživeo. To je moj mali doprinos francusko-srpskom prijateljstvu koje nije samo stvar prošlosti nego i sadašnjosti, te se nadam da će se zahvaljujući mojoj knjizi, ono obnavljati“priča nam Arno na tečnom srpskom jeziku, koji je naučio uz samo jednu knjigu i razgovor s našim ljudima.

„Počeo sam tako što sam u Francuskoj pronašao jedan jedini priručnik za učenje srpskog koji je namenjen frankofonim ljudima. Danas veoma često govorim na srpskom, mada sa suprugom ipak pričam na francuskom jer je i ona odrasla u Francuskoj.“

Ivana je rođena i odrasla je u malom francuskom gradu Ansiju, na svega 80 kilometara od Vizija, gradića kod Grenobla odakle potiče Arno. Iako su živeli tako blizu, sudbina je umešala svoje prste i spojila ih čak u Zvorniku, na granici Srbije i Bosne i Hercegovine.

„Kao inženjer zaštite na radu i ekologije u jednoj francuskoj firmi bio sam raspoređen da tamo radim šest meseci. Slučajno sam upoznao devojku koja je sa srpske strane, iz Malog Zvornika, gde je bila u poseti rođacima, prešla u Bosnu da prošeta Zvornikom. Odmah smo se dopali jedno drugom, a posebno nas je privukla činjenica da oboje govorimo francuski i da smo odande. Najzanimljivije je to što su se njen i moj brat upoznali u Ženevi, gde obojica rade i pričali jedan drugom o bratu odnosno o sestri. Nisu ni sanjali da ćemo se Ivana i ja stvarno sresti“, seća se Arno.

Svestan da je njihov susret, kako kaže, stvar sudbine, Arno je zaprosio Ivanu u manastiru Gračanica pod svetlošću sveća, a venčali su se u Ansiju.

„Poslednje dve godine živimo u Beogradu, a u Francusku, u posetu njenoj i mojoj porodici, idemo na svaka tri meseca. Supruga je angažovana u mojoj nevladinoj organizaciji, a inače je završila Fakultet političkih nauka u Parizu i jedno vreme radila u Skupštini Evropske unije.

Arno otkriva da mu iz Francuske nedostaje samo jedna stvar – sir!

„Srbija ima dobra vina tako da mi toga ne manjka. Mada, osim sira, u Beogradu postoji sve što je potrebno jednom Francuzu ili bilo kom čoveku. Oduševljen sam hrabrošću srpskog naroda, koji je kroz istoriju umeo da izdrži mnogo neprilika i bez koje možda ne biste opstali. O tome da gostoprimstva nema samo u Dušanovom zakoniku, uverio sam se na hiljadu primera. Jedna od zajedničkih stvari koje povezuje Srbe i Francuze je čuvanje tradicije, ali i kultura koju mogu da vidim svakog dana na ulicama, što daje i specifičnu atmosferu gradovima“, tvrdi Arno.

Za Srbiju je prvi put čuo od dede i oca, koji su mu u detinjstvu pričali o francusko-srpskom prijateljstvu.

„ Još kao dete bio sam svestan da su naši narodi bliski kroz istoriju i kulturu i da su Srbi frankofili. Prvi put sam došao u Srbiju 2004. godine s prvim konvojem pomoći za Srbe. Tada sam s bratom Bertranom, čuvši za pogrom 17. i 18. marta, osnovao Solidarnost za Kosovo. Imao sam 19 godina“, seća se Arno.

Arnoovi roditelji, brat i sestra nisu bili iznenađeni njegovom odlukom da se preseli u Beograd.

„To su i očekivali od mene jer su Srbija i Kosovo i Metohija glavna tema u mojoj porodici, pogotovo otkad sam upoznao Ivanu“ kaže Arno.

U galeriji pogledajte slike ovog vrednog Francuza sa humanitarnih akcija i iz privatnog života.

Tekst Nenad Blagojević

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

Вучић је преко медија народу испрао мозак

Уништио је грађане и претворио већину Србије у масу коју његови медији обликују у складу …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *