КРИМ И КОСОВО НИСУ ИСТО, НЕРАЗУМНО ПРАВДАЊЕ ПОДРШКЕ УКРАЈИНИ

Премијер Србије Александар Вучић изјавио  је Србија увек подржавала територијални интегритет Украјине, укључујући и полуострво Крим.

Вучић је подсетио  да је он лично бар десет пута поновио свој став о територији Украјине, укључујући и Крим.

Једина додирна тачна између Косова и Крима је следећа, обе територије су духовне колевке: Косово српског, а Крим — руског народа.

Подсећамо да је Крим током своје историје био у орбити утицаја Источне римске империје, Хазарског каната, Монголске империје и Османске империје пре него што је 1783. године постао део Руске империје. Русија је била монолитна држава до 1917. године, када је после револуције подељена на формално независне совјетске републике и аутономије.

Међутим, у свим револуционарним турбуленцијама Крим је ипак остао на територији совјетске Русије.

Никита Хрушчов је својом не народном вољом отуђио Крим од Русије чим је дошао на чело Совјетског Савеза.

Тешко је то замислити, али Крим, пре само 60 година је био „братски поклон руског народа украјинском“, који је тада празновао 300. годишњицу уједињења Русије и Малорусије у једну државу. Тако је симболични гест требало да учврсти пријатељство и економију, али и политички значај новог генералног секретара Никите Хрушчова.

Хрушчов је годинама био на челу комунистичке партије Украјине, и чим је дошао на чело Совјетског Савеза одлучио се на симболичан гест, који ће му у окружењу утицајне украјинске елите обезбедити сигурну подршку. Поступио је у волунтаристичком маниру који му је иначе био својствен: на једном састанку у Кремљу, посвећеном пољопривреди, предложио је да се Крим поклони Украјини. Дмитриј Шепилов, будући министар спољних послова СССР-а, присуствовао је на том саветовању, и касније је писао: „Хрушчов је хтео да лично уручи Украјини поклон на златном послужавнику, како би цела република имала у виду његову дарежљивост и сталну бригу о напретку Украјине“.

„Украјинцима, наравно, већ иде вода на уста, они ће бити пресрећни ако им дамо Крим. Мислим и да ћемо са Руском Федерацијом постићи договор. Само треба све то паметно организовати“ – тако је, према Шепилову, Хрушчов изнео свој предлог

.

Подсетимо, на Криму је одржан легални и легитимни референдум, на којем је учествовало 83,5 одсто становништва и 96,7 одсто се изјаснило за уједињење са Русијом. Крим се обратио молбом Русији, одлуку је донео парламент који је изабран на легитимним изборима 2010. године, о томе су расправљали Дума и Савет федерације, потом председник и парламент, а сви законски прописи су поштовани. С друге стране, Косово и Метохија није имало признат референдум већ је самоиницијативно 2008. године прогласило независност. Године 1991. јесте одржано нелегално изјашњавање Албанаца о формирању Републике Косово, које Пaрламент Србије није признао нити одобрио. На Криму ниједан руски војник није испалио гранату, ракету, нити је било било какве агресије, док је НАТО 1999. године извршио агресију на Србију како би створио подлогу за отцепљење Косова од Србије.

Политиколог Александар Павић сматра да Запад ради то што ради, када је о овој теми реч, да би са себе спрао одговорност за Косово и да каже — ево, и Русија је иста.

„Покушава се направити раздор на линији Србија—Русија, да би се охрабриле власти у Београду али и јавно мњење — па ево Русија се дистанцира од Србије, спремна је да жртвује наше интересе ради свог интереса на Криму — што није тачно. Једноставно, Запад свесно користи двоструке стандарде, али то њима није ништа ново, јер они никада нису рекли, на пример, да би они повукли признање Косова ако би Русија повукла признање Крима. То им не пада на памет да кажу. Они користе све што им је на располагању, а да ли је то конзистентно и да ли себи ’скачу у уста‘, то их не занима, имају медијску премоћ и могу да пласирају своје тезе и контратезе. Ипак мислим да је на првом месту мета јавност у Србији која треба да помисли: ево, и Руси су нам окренули леђа и сутра би били спремни да признају Косово, и шта се ми ту уопште петљамо, треба да прихватимо реалност и само је питање времена када ће Русија да призна Косово“, закључује он.

Фејсбук коментари
Подели објаву наShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Погледајте такође

Beogradski Kvisling

Prenosimo preveden tekst Nila Klarka objavljen u britanskom izdanju lista “Gardijan” dan nakon ubistva Zorana …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *