Beograd, 26. jula 2012 - Mandatar za sastav vlade Ivica Dačić (S) izlazi za govornicu da bi se obratio poslanicima. U Skupštini Srbije počela je sednica na kojoj poslanici biraju novu vladu. Nova vlada imaće 17 ministarstava, a za obavljanje poslova od značaja za Kosovo i Metohiju, ljudska i manjinska prava, crkve i verske i zajednice i dijasporu biće osnovane posebne službe. FOTO TANJUG / ZORAN ŽESTIĆ / tj

Zaostavština Mikija Rakića: FIOKE NAJMISTERIOZNIJEG SRPSKOG POLITIČARA

Bio je političar koji je sve bezbednosne konce držao u svojim rukama – govorili su da je uveo sistem u kom su poverljivi podaci korišćeni za ucenjivanje, ali i da je ogromnu moć koristio isključivo za dobrobit Srbije. Istina je verovatno negde između

„Dobar dan. Za one koji me ne znaju, ja sam Miodrag Rakić. Čuo sam da se to malo zna“, rekao je pomalo prekorno krajem novembra 2012. na izbornoj skupštini Demokratske stranke. I zaista, malo ko je znao kako izgleda Miodrag Rakić, poznatiji po nadimku Miki, a još manje čime se konkretno bavi. Bilo je to prvi put da se kao stranački funkcioner sa govornice obratio javnosti. Ispostaviće se kasnije i poslednji.


Po svemu onome što se o Miodragu Mikiju Rakiću zna, a još više o onome što se nagađa, može se zasigurno reći da zauzima mesto najintrigantnijeg i najtajnovitijeg političara u novijoj srpskoj istoriji. Bio je političar koji je sve bezbednosne konce držao u svojim rukama – oni koji ga nisu voleli govorili su da je uveo sistem „fioka“, gde je držao podatke kojima je ucenjivao političke protivnike. Oni koji su mu se divili tvrdili su da je ogromnu moć koju je posedovao koristio isključivo da bi se borio protiv kriminala i za dobrobit Srbije. Istina je verovatno negde između.

Svojim najbližim i najboljim prijateljem smatrala su ga dva do krvi suprotstavljena političara – Boris Tadić i Aleksandar Vučić. Taj pijetet prema Mikiju Rakiću imaju i danas, dve godine nakon njegove smrti. Nasuprot njima, Ivica Dačić i veći deo SPS zazirao je od njega, i to najviše zbog dokaza koje je prikupio o njihovim vezama s narko-kartelom Darka Šarića.

Rakić je bio blizak s mnogim medijima, koje nikad do kraja nije kontrolisao, ali u svakom trenutku je imao otvorene kanale da plasira informacije koje su mu politički ili bezbednosno bile važne. Imao je malo prijatelja, a još manje onih s kojima je delio informacije i kovao planove. Imao je kasu punu para, za čijim se ostacima, koji se mere milionima evra, i danas traga. Možda baš zbog svega toga svi naši sagovornici pristali su da govore o Mikiju Rakiću samo ako će ostati potpuno anonimni. Taj uslov nepogrešivo govori o tome koliko je Rakićevo „nasleđe“ još uvek živo.
„On je bio monstrum“, reći će jedan od sagovornika, inače nekadašnji visoki zvaničnik Demokratske stranke koji je imao uvid u rad i metode Mikija Rakića.

ARHITEKTURA SKUPLJANJA NOVCA

Malo je poznato da je Rakić karijeru započeo u Direkciji za gradsko građevinsko zemljište, gde je, kako nam objašnjava gorepomenuti sagovornik, razvio „arhitekturu“ skupljanja novca za stranku i pravljenja tajnih fondova. Rakić je, kaže on, u tome bio toliko vičan da je i godinama kasnije mogao bez problema da popuni svoje tajne fondove enormnim iznosima. „Nije bio jedan od onih koji se okoristio o položaj koji je tada imao, bio je jedan od ključnih ljudi koji su osmislili mehanizam i njime upravljali sve vreme.“


Politička karijera krenula mu je uzlaznom putanjom 1996, kada počinje da obavlja razne poslove unutar DS, od predsednika Opštinskog odbora Palilula pa sve do sekretara Predsedništva. S Borisom Tadićem, s kojim će ostati blizak sve do svoje smrti, upoznao se u jednom beogradskom kafiću, da bi ga Tadić nakon nekog vremena, 2003. godine, kad je bio na funkciji ministra odbrane Srbije i Crne Gore, pozvao za svog savetnika. Rakić je tada imao samo 28 godina. Tu je s Tadićem proveo godinu dana, ali ta godina je bila veoma važna za njega. Za kratko vreme zbližio se s vojnim vrhom, a posebno s ključnim ljudima iz Vojnobezbednosne agencije (VBA). General Svetko Kovač, nekadašnji direktor VBA, bio mu je posebno blizak. Izvori Njuzvika kažu da je Rakić bio taj koji je nakon Kovačevog penzionisanja 2005. uredio da ga tadašnji Savet ministara SCG na mesto direktora VBA vrati već sutradan.

Kad je Boris Tadić 2004. započeo svoj prvi predsednički mandat, Rakić se s njim seli u zgradu Predsedništva, gde narednih osam godina (sve do 2012) obavlja funkciju šefa kabineta. U tom periodu radio je na uspostavljanju novih odnosa na političkoj sceni Srbije. Ideje o partnerstvu sa SPS i prevlačenje te stranke na evropski put, kao i stvaranje SNS smatraju se njegovim delom. „Rakić je o istorijskom pomirenju DS sa SPS, ali i, kako je Tadić voleo da kaže, relaksiranju Srpske radikalne stranke, počeo da razmišlja još tokom prvog Tadićevog mandata, ali realizacija svega počela je 2008“, kaže sagovornik Njuzvika. Ta godina donela je značajne obrte na političkoj sceni, kojom su do tada gospodarile demokrate. Prvo je 18. oktobra 2008. Demokratska stranka potpisala Deklaraciju o političkom pomirenju sa SPS, a svega tri dana kasnije osnovana je Srpska napredna stranka. „Rakić je verovao u političke dogovore, stalno tražeći političku stabilnost. Verovao je da će jedino konsenzus velikih stranaka oko ključnih pitanja odvesti Srbiju napred. Zato je i pokušao das se dogovori sa SPS i ozbiljno učestvovao u stvaranju SNS, ali uz uslov da demokrate zadrže pravo konačne odluke“, kaže naš drugi sagovornik, blizak bezbednosnim službama.

Teoriju o umešanosti Rakića u menjanje krvne slike Srpske radikalne stranke (SRS) potvrđuje i Vikiliks. „Miodrag Rakić, blizak savetnik predsednika Tadića, izjavio je 3. novembra 2008. da ga je predsednik šest meseci ranije zadužio da ohrabri Nikolića da podeli SRS, zbog toga što bi njihovi simpatizeri bili presudni na proevropskom putu Srbije“, stoji u jednoj od depeša.

Iako se u američkim izveštajima navodi da je Rakić sve radio po nalogu Tadića, naš prvi sagovornik kaže da je iza svega ipak stajao Miki Rakić lično. „U to vreme Tadić je bio suviše zauzet nekim drugim stvarima, pa je sve prepustio Rakiću, u koga je imao neograničeno poverenje. Način na koji će se stvoriti SNS, ali i nabaviti novac za taj skupi poduhvat, osmislili su Rakić i Vučić. Tadić se tu ništa nije pitao. Rakić ga je redovno izveštavao i njemu je to bilo dovoljno“, tvrdi on.


Dobri odnosi između Rakića i Vučića razvijeni su već 2009. „Tadašnja Vučićeva supruga Ksenija imala je ozbiljnih zdravstvenih komplikacija s grudnom aortom i morala je hitno da bude operisana. U tom trenutku za pomoć se ponudio Miki Rakić, koji joj je obezbedio operaciju u poznatoj pariskoj klinici ‘Pitije Salpetrijer’. Operacija je uspela i nakon tri nedelje bračni par Vučić vratio se u Beograd avionom „Er Pinka“, čiji vlasnik Željko Mitrović tu uslugu nije želeo da naplati. Od tada Vučić sa njih dvojicom postaje još bliži“, kaže izvor Njuzvika iz kruga bezbednosnih službi.

ODLUČNOST
Osim po političkom mešetarenju, ta 2008. biće upamćena pre svega po hapšenju dvojice haških optuženika, za šta je zaslužan upravo Miki Rakić. Tajna policija domogla se Stojana Župljanina u junu te godine, a Radovana Karadžića svega mesec dana kasnije. Odlučnost s kojom je nastupio Rakić odmah nakon pobede Demokratske stranke na predsedničkim, ali i parlamentarnim izborima bila je vrlo ubedljiva. U trenutku kada demokrate preuzimaju vlast od DSS, čovek od poverenja dotadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, direktor BIA Rade

Bulatović, odlučuje da svog poslednjeg radnog dana rasformira operativnu grupu koja je bila zadužena za otkrivanje preostalih haških optuženika. Novi direktor BIA Saša Vukadinović, blizak Rakićev prijatelj, to saznaje i odmah mu prosleđuje informaciju. Rakić poziva Bulatovića i mirnim glasom mu saopštava: „Vidi, u subotu će neko biti uhapšen. Potrudi se da to ne budeš ti.“ Bulatović nakon tog poziva odustaje od prvobitnog plana i BIA uspeva da uhapsi dvojicu od ukupno četvorice najtraženijih haških optuženika. Tajne depeše američke administracije koje je objavio Vikiliks pominju Rakića i u kontekstu tih hapšenja. „Kad je vlada promenjena, Bulatović je izneo informaciju (odnosila se na to da je BIA šest meseci znala gde se krije Karadžić) tražeći zauzvrat da mu bude obezbeđeno mesto ambasadora. To je rekao Tadiću i njegovom savetniku za nacionalnu bezbednost Mikiju Rakiću, koji je već tada planirao hapšenje Karadžića. Tužilac Vukčević nam je rekao da je do hapšenja došlo meseca dana nakon ulaska u trag Karadžićevoj mreži podrške i da su samo trojica ljudi u zemlji za to znali – Saša Vukadinović, tadašnji direktor BIA, tužilac Vladimir Vukčević i sam Miki Rakić.“

Sudbonosna godina za njegovu karijeru bila je 2010, kada ga Tadić postavlja na mesto sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i predsednika državnog Biroa za koordinaciju tajnih službi. Bilo je to vreme kad se u Rakićevim rukama nalazila neprocenjiva moć, i tada je krenuo u borbu protiv organizovanog kriminala, sa akcentom na razbijanje narko-kartela Darka Šarića, kao i hapšenje preostala dva haška optuženika – Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Šarićeva grupa toliko je narasla i postala moćna da je postala ozbiljna bezbednosna pretnja ne samo Srbiji već i Crnoj Gori.

Tokom akcije pod kodnim nazivom „Balkanski ratnik“, koja se odvijala u Urugvaju, Argentini, Brazilu i nekoliko evropskih zemalja, Šariću se gubi svaki trag. Mediji su za narko-bosa iz Pljevalja prvi put saznali kad je objavljeno da je u zajedničkoj akciji BIA i američke agencije DEA 2009. godine zaplenjeno pet tona kokaina. U januaru 2010. za njim je raspisana međunarodna poternica, a vlastima u Srbiji predao se tek sredinom maja 2014. „Bila je ovo najkomplikovanija operacija koju je srpska tajna policija ikad izvela“, rekao je Rakić godinu dana pre Šarićeve predaje.
Tokom te akcije Rakić je praktično odlučivao o svemu, što će se na kraju pokazati kao veliki problem. Tokom operativnog rada BIA je došla u posed neverovatnih podataka o povezanosti mnogih ljudi iz SPS – Ivice Dačića, Branka Lazarevića, Ivice Tončeva, Vanje Vukića – s ljudima iz Šarićevog miljea. To je dovelo do zahlađenja odnosa, blago rečeno, na liniji Rakić – Dačić, što će ostaviti posledice na obojicu.
Sagovornici Njuzvika potvrđuju da je Rakić sa stanovišta istraga i suzbijanja kriminala uradio mnogo. Pružao je nemerljivu podršku tužilaštvu i policiji da idu do kraja, ali u isto vreme nije bio spreman da jednako efikasno počisti i političare uhvaćene u kriminalu. „Sve podatke koji su bili pribavljeni nije gledao iz ugla policajca ili operativca, već iz ugla političara. Razmišljao je kako da izvuče političku korist, što mu je bilo važnije nego da u istragama i pisanju optužnica ide do kraja. Nije sporno da je zadavao oštre udarce kriminalcima, ali isto tako se puno njih izvuklo, i to prvenstveno političara i onih koji su bili upleteni u razne korupcionaške afere.“

Među dokazima koje su Rakić i njegova ekipa iz BIA i Uprave kriminalističke policije (UKP) imali nalazi se i navodni snimak na kome Šarić govori Rodoljubu Raduloviću, poznatijem kao Miša Banana: „Vidi one tvoje“, što se odnosi na ljude iz SPS. Šarić ga u tim razgovorima pita da li je pokrenuta neka istraga protiv njega i, ako jeste, koja.
„Policija je sve to imala, čak i način na koji su menjali šifre za komunikaciju nakon svakog razgovora sa SPS“, kaže nas sagovornik. Postojala je i sada već famozna fotografija na kojoj se navodno vidi Dačić u Marbelji, u Španiji, kako se odmara na terasi kuće Miše Banane.

Rakić je verovao u snagu snimaka i, kako je i sam jednom prilikom rekao, svi razgovori su dokumentovani i spakovani na 130 disketa i nalaze se u nadležnim državnim organima, tužilaštvu i policiji. Ono što nije rekao, bilo je da je sve te tajne, ne samo o SPS i Dačiću već i mnogim biznismenima i političarima, imao i u svojim fiokama i koristio ih kada bi mu zatrebale. Bio je jednako organizovan s podacima kao i s novcem. Sve je zapisivao i ništa nije prepuštao sećanju. Informacije nije lako ustupao drugima, a to se lako može zaključiti ako se analizira razdoblje u kojem je bio u posedu tih podataka, sve do njegove smrti.
Od svega je danas ostala samo optužnica protiv Branka Lazarevića, koji je naknadno promenio iskaz i, za razliku od 2009, kad je bio spreman da govori o svim kontaktima sa Šarićevim klanom, danas te kontakte negira.

JAČANJE SNS
Ta 2010. bila je sjajna priprema za sve ono što će Rakić uraditi sledeće godine. Njegova aktivnost na hvatanju još dva haška optuženika biva okončana polovinom 2011. Ratko Mladić uhapšen je u maju, a Goran Hadžić u julu te godine. Vikiliks je i to zabeležio. „Kakva izvrsna vest. Miki Rakić je zvao pre 10 minuta i preneo nam informaciju da je Goran Hadžić uhapšen jutros na Fruškoj gori. Bićemo u kontaktu sa BIA i Mikijem kako bismo dobili dodatne detalje što je pre moguće“, pisala je tadašnja ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik državnoj sekretarki Hilari Klinton.

Uporedo s hvatanjem haških begunaca, Rakić je oblikovao političku sliku u Srbiji. Narastajuća snaga SNS bila mu je veoma značajna. Ljudi koji su u to vreme radili u Vučićevom kabinetu tvrde da se on svako jutro čuo s Rakićem i da su tokom dana imali po nekoliko telefonskih konsultacija.

Ne samo da je Vučiću pomogao u stvaranju stranke, obezbeđujući logistiku i načine finansiranja, već mu je uspešno gradio i međunarodni ugled. Jedan od najvažnijih kontakata koje mu je ostavio u amanet bio je onaj sa Kristofom Hojzgenom, savetnikom nemačke kancelarke Angele Merkel. Pretpostavke su da je taj kontakt Rakić dobio od Jovana Ratkovića, savetnika za međunarodnu saradnju u kabinetu Borisa Tadića. I pored upornih pokušaja da dođemo do Ratkovića, dobili smo samo odgovor, koji prenosimo u celini: „Pažljivo sam pročitao pitanja i zaključio da ovoga puta nisam u mogućnosti da vam izađem u susret. Izvinjavam se zbog toga, ali mi profesionalna etika i dužnost da štitim nacionalne interese ne dozvoljavaju da odgovorim. Mnogi projekti koje je Miki Rakić započeo i veoma uspešno sprovodio sa našim stranim partnerima i dalje se odvijaju i ne bi bilo korisno za interese Srbije o njima govoriti u javnosti u ovom trenutku“.

PROTIV IZBORA
Krajem te iste 2011. najavio je i rešavanje ubistva Slavka Ćuruvije i ozbiljne pomake u istrazi ubistva Milana Pantića. Za Ćuruvijim slučaj rekao je kako bi vrlo brzo mogao biti rešen, jer su obezbeđeni i ključni svedoci, ali da oni traže zaštitu za sebe i svoje porodice. Kako su Srbiju u tom trenutku čekali izbori, svedoci nisu želeli da započinju nikakav proces bez jasnih garancija nove vlade. Nova vlada, sačinjena od SPS i SNS, nikad te garancije nije dala.

Iako je imao pune ruke posla, Rakića su 2012. očekivali izazovi oličeni u redovnim parlamentarnim i prevremenim predsedničkim izborima, raspisanim nakon što je Boris Tadić odlučio da „skrati“ svoj petogodišnji mandat. Miki Rakić je bio protiv takve Tadićeve odluke, ali kad je to već tako urađeno, valjalo je stranku pripremiti za izbore. Plan koji je Rakić skovao bio bi iznenađenje za sve, osim za nekoliko osoba iz DS i jednu iz SNS.
Plan je bio sledeći – Boris Tadić bi trebalo tesno da pobedi Tomislava Nikolića, a zatim bi DS napravio vladu sa SNS. U najgorem položaju ostali bi socijalisti. „Sećam se kako je Rakić išao kroz hodnike Predsedništva i, držeći neke papire u rukama, vikao da SPS može da ide s kim god hoće, ali Dačić neće nigde, jer ga on drži u šaci“, tvrdi sagovornik Njuzvika.
Deo plana koji je napravljen s Vučićem podrazumevao je i kako izigrati Tomislava Nikolića. Prikupljani su dokazi o Nikolićevim aktivnostima tokom ratnih devedesetih. Svaki od tih kontakata bio je dobro dokumentovan – s kim se sastajao, ko su mu bili saradnici, koji penzionisani generali su mu davali informacije… „Bio sam iznenađen time što između dva predsednička kruga demokrate nisu iznele sve što su imale o Nikoliću. Da je deset odsto onog što su prikupili bilo pušteno u medije, on nikad ne bi bio izabran“, tvrdi naš sagovornik, blizak bezbednosnim strukturama.
Naš drugi sagovornik, nekadašnji visoki zvaničnik demokrata, kaže da je bilo planirano da se izvesne kompromitujuće informacije protiv Nikolića iznesu odmah nakon njegovog poraza na izborima. Na naše pitanje da nam kaže na koje kompromitujuće podatke misli, rekao nam je da ne zna, da se samo govorilo o tim podacima, ali ne i na koje se podatke misli. „Plan je bio da se Tomislav Nikolić izigra. Boris Tadić je trebalo da pobedi na predsedničkim izborima i da se onda objave te informacije o Nikoliću, nakon čega bi se SNS pocepao i Vučić sa DS pravio novu vladu. Tako bi se dodatno iz bilo kakve kombinatorike izbacio i SPS“, kaže on. Ipak, ispalo je da je Tadić onaj koji je ostao bez predsedničke fotelje, a nakon toga nije više bilo smisla upotrebljavati kompromitujuće stvari protiv Nikolića. Miki Rakić je smatrao da je bolje da se sve to sačuva za neko pogodnije vreme.

TUŽAN ODLAZAK
Odlaskom sa vlasti, Tadić je u opoziciju poveo i svoje najbliže saradnike, ali niko mu nije ostao tako veran kao Miki Rakić. Učinio je sve da Tadić ostane na čelu DS, peglajući odnose između njega i Dragana Ðilasa. Rakić je čak pristao na potpredsedničko mesto u stranci, ali je nakon izvesnog vremena napustio DS i otišao da s Tadićem pravi Novu demokratsku stranku, a zatim i Socijaldemokratsku stranku.
Iako je sa Ðilasom bio blizak na više nivoa, ne samo političkom već i finansijskom, praveći razne „aranžmane“, na kraju je stranku napustio tužno. Mediji su preneli kako je tokom poslednjeg Glavnog odbora DS kojem je prisustvovao Ðilasu rekao: „Ovakva Demokratska stranka je izgubila ideju, a izgleda i misiju“, i na kraju: „Hvala vam za sve.“ Ðilas mu je odgovorio: „Hvala tebi.“ Nakon toga Miki Rakić je otišao i ostavio brisani prostor za Aleksandra Vučića, koji se obrušio na DS čineći sve da ga ponizi i uništi. Iznenađujuću odluku SPS da vladu napravi sa SNS, a ne s demokratama, Rakić je primio mirno. Imao je kratak komentar: „Želim samo da kažem da smo svi profesionalno radili svoj posao i nadam se da svi oni koji su profesionalno radili svoj posao neće sad postati žrtve tog svog profesionalizma.“ Desilo se suprotno. Njegovi najbliži saradnici – bivša ministarka pravde Snežana Malović, bivši direktor BIA Saša Vukadinović i nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović nisu više na svojim mestima. Prvo dvoje su nezaposlena lica, a Milović je penzionisan.
U poslednjim godinama života Rakić je retko izlazio u javnost. U dva autorska teksta objavljena 2013. i 2014. pokušao je da formuliše nove političke ideje. „Ovaj trenutak treba da iskoristimo za razgovor svih parlamentarnih stranaka. Verujem da je vreme za novi politički dogovor“, pisao je. Na kraju se obratio svom prijatelju koji ga je zamenio na mestu predsednika državnog Biroa za koordinaciju tajnih službi: „Ne bih voleo da Vučić uzalud potroši svoju popularnost, jer će nam svima biti gore. Zato i predlažem novi politički dogovor.“ U svom drugom tekstu, objavljenom svega četiri meseca pre smrti i svega pola meseca pre nego što će napustiti Demokratsku stranku, Rakić ponovo apeluje na politički konsenzus, ali i Aleksandra Vučića, koji je, u odnosu na prethodni, u ovom tekstu dobio još više prostora: „Demokratska stranka i dalje predstavlja modernizacijsko jezgro Srbije i, da bi mogla da realizuje svoje ideje, nužno je da se nađe način da u ovom projektu mobilizuje i onaj deo političkog društva koji je okupljen u okviru SNS i politički se personalizuje u Aleksandru Vučiću.“

U poslednjoj godini života posebno je bio revoltiran odnosom SPS prema Tadiću. Odlučuje da svega nekoliko nedelja pre smrti uđe u još jedan okršaj s njima, potvrđujući kako je ta stranka novac od Šarićevog kartela prala preko kluba „Vanila“, koji se nalazi u zgradi SPS. O aferi je pisao KRIK (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije) dve godine ranije. U njihovom uvodniku stoji: „Darko i Duško Šarić verovatno su bili vlasnici popularnog noćnog kluba ‘Vanila’, koji se nalazi u sedištu Socijalističke partije Srbije u centru Beograda. Poslovanje kluba nije postalo predmet istrage tokom akcije ‘Balkanski ratnik’, a ni kad su menadžer ‘Vanile’ i još jedan zaposleni uhvaćeni sa 20 kilograma heroina u garaži braće Šarić.“

Stevan Dojčinović iz KRIK kaže za Njuzvik da je to bila jedna od najvažnijih priča koju su objavili u vezi sa istragama narko-kartela Darka Šarića. „Rakić je tada potvrdio da je novac iz Šarićeve grupe u SPS ulazio preko tog kluba. Sećam se da je ta izjava bila baš dramatična“, kaže on. Rekao nam je i da je Rakić želeo da se što pre sastanu kako bi mu dostavio još neke informacije, ali Dojčinović je bio van zemlje. „Kad sam se vratio, bilo je suviše kasno da se vidimo. To više nije bilo moguće.“ Miodrag Miki Rakić umro je u 39. godini.

PIŠE  Želimir Bojović

Izvor: Newswieek

 

Фејсбук коментари
Подели објаву наShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Погледајте такође

ШЕШЕЉ НАУЧИО СИНОВЕ, НАЈБОЉИ БИЗНИС СУ ПАТРИОТИЗАМ И ПОЛИТИКА

Шешељ “јуниор”  ПОСТАО посланик. Александар Шешељ је студент, а рођен је 1993. године. Он је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *