Повезане објаве
Ворон Рејвенски
Албански пут, I део
Дневник, субота 14.10.17.
Тако вам се ја отиснем у зениту свог посла ( који је мени неприкосновен ), 22.09. ове године, са својим Савезом потомака ратника Србије 1912-1920, на пут повлачења Српске војске преко Космета, Албаније, Грчке и Маћедоније, а све у славу свога ђеда Вала, наоружан његовом сликом и шајкачом.
И одмах да вам кажем, за разлику од других путописа, овога пута ћу писати учесталије, јер нећу дозволити да се ствари разводне као обично.
На Рударама, измишљена граница, нервозни шиптар са фацијалним грчом када је видео ко му долази, и одмах нека туга. Али шта сад, нећемо дозволити да нас његова избачена губица заустави у мисији, у нашем ходочашћу.
Село Сочаница, општина Лепосавић, Косово и Метохија.
Само о овоме би се могло писати данима. Али таксативно. 70-тих година су се србски комунистички олигарси играли позитивне географије и унижавања србства. Тако су поклонили САП КиМ општину Лепосавић, тек тако да се шиптарима нађе.
Код плиткоумних апаратчика, то није ништа ново. Ђилас дарива Барању, а Хрушчов Крим. Проблем је што то кад тад доводи до рата и сасвим непотребних жртава. Шта барабе брига шта је чије и где је који народ. Ајде нек иде ланац и по ливаде, и пола Копаоника гратис.
Углавном, у Сочаници је подигнут Топлички устанак, 30.01.1917. Тамо су и два споменика, сасвим сагласно нашим србским карактерима. Добра прилика за свађу. Онај стари је ипак дирљивији и искренији, а нема сумње ни око тога ко га је финансирао – ми.
Има и трећи у Прокупљу, који је нашем председнику послужио за предизборну кампању, а без да иде у „иностранство“. Па је због тога и датум устанка померен за викенд у фебруару…
Нико да се сети Косте Пећанца који је проглашен народним непријатељем.
Група наше браће је тамо организовала Спомен собу и то је дивно. Србија ипак није мртва!
О том ЈЕДИНОМ устанку у поробљеној Европи у Великом рату неком другом приликом.
Чека нас Пећка патријаршија.
Срушено Православно гробље у Јужној Митровици, па силазак у равну Метохију… Стегло се срце а кнедла из грла никако да спласне. Борба за ваздух… Ипак нисам очекивао да ће тескоба бити тако јака.
Огромна је заблуда да Kosove врви од неког света и да мусава деца излећу на улицу из кућа опасаних високим зидовима. Много више личи на пустињу!!!
Највећи број становника отуђене србске покрајине живи у иностранству. У селима нигде никог, у градовима је сасвим просечно, далеко од вреве…
У Метохији нигде њиве, свуда парлог, шипражје и НОВЕ КУЋЕ! Онако, без икаквог урбанистичког плана…
Од свих агро култура тамо највише успева национализам и трговина дрогом! Прање пара од дроге је највећи извор финансирања и на Космету и у Албанији. Огроман новац се улаже у ткз. легалне послове. И све је уз пут. У другом реду је већ ледина. Зато границе између места практично више ни нема. И све је празно. Купљено, можда ће устребати…
Уз пут је и огроман број робних кућа које су нове, у стаклу и личе као јаје јајету. АЛИ ПРАЗНЕ! Са једном столицом у излогу…
Очигледно је да тржишни разлози нису преовлађујући. Одатле и толико „продавница намештаја“. Ваљда нарко дилери нису имали боље идеје.
Уз то, није најмање важно напоменути да су власници тог земљишта Срби ( или су макар то легално )…
Пећка патријаршија, мајко моја добра…
Наследник трона Светога Саве, патријарх Јоаникије је пренео патријаршију из Жиче у Пећ. Тада је тај град био један од најбогатијих у Европи. Све је блистало од злата и трговине! Понос србске државе! Данас је то забрањена историја ( а о томе ћемо канда ипак доста писати )…
Данас се тамо иде кроз стражу косовске „полиције“. Изнад су направили пут, а путоказа иначе нема. Туга, срце да ти пукне. Гето и енклава.
Са тежњом квази државе да уђе у UNESCO, стигла је и демократизација, па и брижљиво вођени страни туристи од стране шиптарских туристичких водича, који су за разлику од било где другде бесплатни и налећу као осице. Неће их водити у многобројне спаљене цркве и манастире, него ће им причати о остацима ВИЗАНТИЈСКЕ КУЛТУРЕ НА КОСОВУ!!! Ништа србско није било и није постојало!!! Како на Космету, тако и у Албанији ( о томе више касније ).
Дивно сестринство се бори против тога како зна и уме. На најлепши могући начин. Смешком, побожношћу, богоделством и учтивошћу…
Зашто је то тако?..
Исприча нам сестра као је у време погрома 1999. сво православно становништво потражило спас баш ту. Све се напунило. Чак и под тим условима нису ишли на литургије, ни на причест, ни на исповед, нити су постили!.. Председник општине је био готово увек Србин и никада ни један није учинио ништа за своју Цркву. На Пећкој патријаршији је дуго била и ПЕТОКРАКА! Када је дошло време, одоше…
Све време су покушавали да умилостиве злога и да му се клањају. Као биће фини ако га не дирају. Е КАКО СУ РАДИЛИ ТАКО СУ И ПРОШЛИ! Нама на наук.
Данас их је тамо троје у граду…
То вам је одговор.
Овде завршавам, имам још много, много тога да вам причам!
ПС : Пошто имам много занимљивих ( предпостављам ) прилога, сваки дневник ћу зачинити са више њих. Мало је компликовано, али надам се да ће вам се свидети…
Уз овај дневник иду два прилога.
Прилог 1 – Силазак у Метохију.
