Повезане објаве
Српска православна црква и њени верници обележавају 19. августа празник посвећен Преображењу Господњем.
Ова светковина се у православљу убраја у 12 великих Христових празника, а посвећена је сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор у Светој земљи (Израелу) када он најављује своје потоње страдање и славу.
Празнична трпеза богата вином и рибом
Преображење пада увек у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза обогаћена вином и рибом. На крају свете литургије се освећује грожђе.
Такође се оно дели на гробљу за покој душа мртвих. У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају.
Икона Преображења налази се често на иконостасима. На њој је представљен Христос на гори, окружен светлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола, Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи.
Народна веровања на ову светковину
У народу постоји веровање да се о овом празнику целокупна природа преображава, да од данас ноћи постају хладне као и да данашњи дан најављује скори долазак јесени.
Како се верује, од данас се никако не треба више купати у отвореним водама, рекама и мору. На Преображење никако не ваља ни преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив и крмељив.
Није добро ни да неко тог дана плаче, нити ваља да људи цео дан проведу у кафани – да им не пређе у навику и не постану згубидани и распикуће. Али оно што данас обавезно треба учинити јесте да први пут пробате грожђе!
Неке породице славе крсну славу.
Празник Преображење слави се на истоку од седмог века. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда.
