Повезане објаве
Душко Радовић преминуо је на данашњи дан, 1984. године. Савладала га је тешка болест, али многи заборављају шта је томе претходило.
Међу бројним цитатима Душка Радовића, легендарног писца, песника, водитеља, омиљеног мргуда и човека који је најлепше волео Београд, наћи ћете и његов одговор на понуду да му се врати емисија „Београде, добро јутро“ на Студију Б, након што је укинута из политичких разлога.
„Ја јесам мали човек са радија, али нисам онај који се пали и гаси на дугме”, објаснио је Радовић у свом маниру.
И сигурно никад ни сам не би признао да се иза тих речи крије прави разлог његове смрти.
У тексту под насловом „Како је ућуткан Душко Радовић“, Експрес је подсетио на атмосферу и догађаје који су довели до његовог повлачења.
Како се наводи, „гашењу” Душка Радовића, претходиће, по суду Партије, велики и сваким даном све већи број “неподобних” политичких афоризама којима је урбана легенда будила поспане Београђане ушушкане у привидни спокој осамдесетих.
Душкове опаске и афоризми посебно су сметали Ивану Стамболићу, првом човеку Градског комитета Савеза комуниста Београда, и генералу Николи Љубичићу, председнику председништва Србије. По неким изворима, „кап која је прелила чашу“ је била Душкова реченица: „Ако већ можемо и морамо без Тита, можемо и без многих других”. По другим: „Када више не буде ни вас, ни ваше славе, ни ваших привилегија, ваша деца ће продавати Дедиње деци фудбалера, певача, трговаца и накупаца. После краће паузе, Дедиње ће поново постати оно што је било“. У сваком случају, Радовићева емисија постала је главна тема партијских састанака и 1983. емисија је угашена.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=ZG9_icvWieI]Слушаоци су се побунили, звали редакцију, протестовали… Стамболић је био упоран, и претио да ће „угасити и Студио Б, ако треба”. А Душко је схватио да је паметније да се повуче.
Кад су схватили да партија укидањем Душкове емисије има више штете него користи, крајем 1983. одржан је састанак на коме су се нашли одговорни људи из Студија Б, сам Душко Радовић и Иван Стамболић који је понудио да Душко може поново да започне своју емисију. Али, тад је било касно, све што је Душко имао да каже на ту тему је да – није на дугме.
– Кад није могао да ради, рекао је: „Ја више нећу говорити!“. После су му неки политичари, народ је то тражио, рекли да ради, а он није хтео. Није желео да се прилагођава укусу оних који су против њега. Рекао је да хоће у пензију, лакше му је било да себе из јавности повуче, него да повуче реч. Он јесте и водећи песник за децу, али није човек који се игра са: узимала-давала, са мачкама спавала. Није он ни апарат да се укључује и искључује на дугме. Не зна се шта је тачно рекао баш тада, можда ово: „Лако је вама, ви живите, по вашем мишљењу, добро. Ми бисмо, по вашем мишљењу, морали живети још боље, али нам смета наше мишљење“ – истиче Милован Витезовић, који је у Вечерњим новостима писао о „Малом великом животу Душка Радовића“.
Међутим, то „ућуткавање“ му је много теже пало него што је дозвољавао да се примети.
После укидање емисије се озбиљно разболео.
– Душко је већ у то време био болешљив, а онда су га стрес и шок због укидања емисије дотукли. Разболео се. Нисмо одмах знали о чему је реч. Добио је упалу продужене кичмене мождине, болест коју изазива јак стрес. Лекар је то објаснио Брани Црнчевићу. Испричао му је да је и Аристотел Оназис умро од исте болести коју је добио када му је син страдао у авионској несрећи. Лекар је рекао Брани: Кад Оназису који има милионе није било спаса, тешко да ће и Душку. Полако се гасио на наше очи – испричао је његов брат, Брана Радовић.
И Милован Витезовић га је видео после тешких операција. Изгубио је снагу, али не и дух – чак и на самрти је у свом маниру избацивао животну мудрост упаковану у духовите коментаре.
– Покушао сам да му кажем да добро изгледа. Није ми то допустио – црнохуморним речима: „Ко избегава да умре, тај је против прогреса и лепше будућности“. Занемео сам, тако, да је њему било непријатно! „Најважније је умеће разликовања важног од неважног. Ту је граница између болести и здравља. Ја сам то побркао. Сада ме лече“.
Извор: Noizz.rs
