Повезане објаве
Ово што се догодило у Торину, након завршетка финалне утакмице лиге шампиона је само ескалација страха, који се интезивно последњих годину дана убризгава у западно „друштво“. Не могу а да се не осврнем на бомбардовање ’99-те, и начина на који се србски народ носио са свакодневном опасношћу. У чему је разлика? Неолиберално друштво је засновано на принципу робовласништва, где је грађанима наметнут животињски инстикт за самоочување, који гази свако морално и теолошко начело када дође у питање властита егзистенција. Са таквим ставом, људи се спуштају на ниво животиња, и са таквим људима је далеко лакше манипилисати него са онима који су морално и теолошки подојени. Черчил је својевремено рекао: Светом ће управљати они који буду управљали умовима широких народних маса. Ово је опробани рецепт који се користи кроз миленијему. Који је делотворнији начин да се држи једно друштво у покорности од креирања подсвесног страха у умовима оних којима желиш владати. Што је народ више „демократски“ оријентисан, или другим речима ослобођен одговорности према творцу, то је више подложан манипулацији других људи. Јер човек који не признаје Божији аутотитет, подпада под људски. Човек који поштује Бога и верује у њега, не плаши се зла које долази од људи.
На нама је да одаберемо, дали ћемо бити оружје неолиберализма и инструмент капитизма или остати доследни традицији кроз коју ћемо сачувати себе као и наша поколења. Није традиција Србина мач и пушка, традиција Србина је мотика и икона. Онај ко то разуме и живи у складу са тим божијим законом,ма шта се догађало у свету па и у Србији неће га се дотицати. Сви они који се се као рибе на црва, хватају на мамац као што су повољни кредити, добра радна места, и слично, проћи исто као и рибе које рибололовац упеца и однесе кући.
