ЈУТРОС СЕ ДЕСИЛА ЈОШ ЈЕДНА ПОРОДИЧНА ТРАГЕДИЈА,ОВОГА ПУТА У СЕЛУ БАРИЧ.КАО ДА НИЈЕ ДОВОЉНО У ОКОЛИНИ СЈЕНИЦЕ,ПЕТОГОДИШЊИ ДЕЧАК СЕ УДАВИО У ЈАМИ ПУНОЈ ВОДЕ.
Бесомучна убиства,несреће,злостављања,самоубиства..постадоше уобичајена вест у Србији.Људи више и не реагују на такве наслове,прочитају и иду даље.Ваљда све мислећи да се то њима не може десити.Тако мислећи прескачу и окрећу главу и од људи којима је у њиховој близини позлило и потрбна им је помоћ.Без трунке саосећања за друге претворисмо се у саможиву нацију.А у свакој породици постоји неко ко је слаб и коме ситница може бити окидач за злочин над другима или самим собом.
Општа беда и материјална,а и она духовна,узима свој данак.Потпуни губитак наде, влада Србијом јако дуго,а последице су управо породичне трагедије.Затирање читавих породица оставиће трагове на оне који пуком срећом избегну смрт и са тим треба живети и остати духовно здрав.
Захваљујући систему ове власти,која апсолутно ништа не чини да се неки случајеви препознају и предупреде,начитаћемо се оваквих наслова.
Колико смо криви зато што нисмо духовно јаки,остаје питање.