Повезане објаве
Kad se nađete u Kragujevcu, Smederevu, Kruševcu i Kraljevu, a ne morate ni da se nađete tamo, dovoljno je da pogledate neku od stranica na društvenim mrežama gde ima komentara stanovnika ovih gradova, vrlo često ćete naići na komentare tipa – „Kosovari su krivi za sve“, „ Od kad su Kosovari došli“ i slične.
Ko su Kosovari, braćo Srbi iz centralne naše matice Srbije?
Postoje dva odgovora na ovo pitanje.
Kosovari su stanovnici Kosova, ali po zakonima, nama još uvek nepriznate Republike Kosovo. Kosovo svoje žitelje ili svoje državljane naziva Kosovarima. Tako stoji u zvaničnim dokumentima građana, tako stoji i u pasošima.
Kosovari su izmišljeni pojam žitelja centralne Srbije, koji se vrlo često koristi u omalovažavajućem smislu. Posebno u situacijama kada Srbi koji su doseljeni sa Kosova treba da se svrstaju u jednu grupu i najčešće u situacijama kada ih treba okriviti za nešto.
Srbi sa Kosova, kako oni koji na njemu žive, tako i oni koji su raseljeni od davnina sebe nazivaju Kosovcima. Kao što je nešto kosovsko, a ne kosovarsko, tako su i Kosovci, a ne Kosovari. Ne bi bio problem ispraviti sunarodnike, ako znamo da su pogrešili ili ne znaju, problem nastaje onda kada uvidimo da to namerno govore i da žele tako da nas oslovljavaju.
Reče nedavno jedan tip na društvenoj mreži, „Vi ste za mene Kosovari, a Kosovci u Srbiji postoje samo po prezimenu“. Baš me zanima otkud tim nekim porodicama u Srbiji prezime Kosovac ili nekim sunarodnicama ime Kosovka. Pa zar sama ta činjenica ne govori za sebe?
Tako mi postajemo jedinstven narod na Balkanu, a možda i šire, gde Srbin nije svuda Srbin. Gde Srbin čak i u Srbiji ponekad ne može da bude Srbin, nego mora da bude Kosovar.
Ako se primera radi, Srbin iz Valjeva doseli u Čačak, on neće biti Valjevčanin – biće opet Srbin. Ako se, opet primera radi, Srbin sa Kosova doseli u Čačak, onda će on biti Kosovar.
Eto, takav smo ti mi nebeski narod. Sami sebe ne prihvatamo. Ni svoju kolevku, ni svoje korene, pa samim tim, možda ni sebe.
Trebamo li možda ipak ponekad da se ugledamo na Evropljane, ako se već toliko o njima priča. Jesu oni vrlo zatvoreni i otuđeni, ali u Parizu je svako Francuz. Francuz je i crnac iz Afrike i onaj sa turbanom iz neke arapske zemlje, pa i Srbin koji se odseli u Francusku postaje Francuz, bar za Francuze. Jesu oni nacionalisti, ali na jedan drugačiji način. Uostalom, nema ovo puno veze sa nacionalizmom, jer ako je do nacionalizma onda bi se pripadnici iste nacije svakako više poštovali.
Više ovo nekako ima veze sa sebičnošću i neprihvatanjem. Ali ne shvataju Kragujevčani i Kraljevčani i svi ostali, da su daleko od grada sve dok se tako čaršijski budu delili. Daleko i od Evrope.
Ne shvataju sva ta naša braća Srbi iz centralne naše matice Srbije da i sami nisu svesni koje im je poreklo. Mnogi bi zaćutali istog trenutka kada bi malo zavirili u stare papire i dokumente, u izvode svojih dedova, pa i očeva. Pa bi tamo vrlo često pronašli kosovsko poreklo ili „kosovarsko“, kako oni vole da kažu.
Kosovci braćo, ne Kosovari. Tako smo se zvali od davnina. Tako nek ostane!
