Повезане објаве
У последњих месец дана четворо младих умрло је од конзумирања, највероватније, екстазија: 17. јун – Јован Пауновић (17) преминуо на ВМА, после изласка на сплав „Колос“; 20. јун – Немања Шафарик (18) умро је у стану у Бачкој Паланци; 24. јун – Марија Марковић (17) из Крагујевца, ученица Политехничке школе, умрла у стану свог друга у Шумарицама; 5. јул – Мирјана Милић (21) умрла у једном стану, после журке у центру Београда.
Вести да је дрога однела живот, и то млади, у последње време су толико постале учестале да не можемо да се не запитамо да ли је у питању епидемија болести зависности.
Последња у низу је трагична вест преминула Маја Авдагић (35), ћерка рок музичара Милића Вукашиновића, у сарајевском насељу Језеро.
Њу је, како пишу сарајевски медији, у стану пронашла пријатељица која је одмах позвала Хитну помоћ, али јој како се наводи, није било спаса.
Узрок смртиу није званично објављен, али медији спекулишу да је реч о самоубиству, као и да је према прелиминарним резултатима истраге и након прегледа тела „утврђено да је узрок смрти, највероватније, предозирање наркотицима или лековима“.
Тек, од раније је познато – а о томе је говорио и Милић Вукашиновић – да се Маја Авдагић годинама борила са проблемом зависности, који је као епилог имао трагедију.
Готово свакодневно нам долазе овакве вести. Истовремено, једна од ударних вести у страним медијима је и да је певачица и бивша Дизнијева звезда Деми Ловато завршила у болници због предозирања. Како тврде амерички медији, Деми је узела превелику дозу хероина због којег јој је позлило.
У последњих месец дана четворо младих умрло је од конзумирања, највероватније, екстазија: 17. јун – Јован Пауновић (17) преминуо на ВМА, после изласка на сплав „Колос“; 20. јун – Немања Шафарик (18) умро је у стану у Бачкој Паланци; 24. јун – Марија Марковић (17) из Крагујевца, ученица Политехничке школе, умрла у стану свог друга у Шумарицама; 5. јул – Мирјана Милић (21) умрла у једном стану, после журке у центру Београда.
Све ове трагичне вести више су него довољне да се добро замислимо. Шта се то дешава? Да ли је ово страшна епидемија?
Као да се на тржишту наркотика дешава нешто што није никада раније. Синтетичке дроге су се конзумирале и пре, али не памти се да су млади умирали од тога, да је дрога била толико лошег квалитета јер данас свако може да је направи у подруму или гаражи и убаци шта год му падне на памет, да је била тако јефтина и тако примамљива – од изгледа па до тога да је ушла у мејнстрим, или да је, како је неко испод Пајтићевог твита написао, „државни посао“, па се клинци сада такмиче ко ће више „бонбона“ да поједе за вече. Јер екстази може да се купи за неколико стотина динара, што је мање него цена једног пића па је, на крају, то и „јефтинија забава“.
А није ни дрога више слика шприца и игле наркомана који се распада, па да можеш да је згадиш кроз такав пример, већ се и тржиште дроге прилагођава новим генерацијама и регрутује конзументе другачијим путевима, па је данас све оно за шта кажемо да су наркотици, „допадљиво“, чак и на први поглед.
Доцент др Јанко Самарџић, клинички фармаколог са Медицинског факултета у Београду, објашњава да су трендови који се данас бележе на пољу наркоманије у целој Европи присуство све више врста дрога, нарочито синтетичких, уз пораст њиховог коришћења, затим истовремено коришћење различитих врста дрога (политоксикоманија), као и померање старосне границе ка млађем узрасту.
„Разлози за овакве трендове су бројни, од недовољне информисаности и едукације до широке доступности наркотика данас. Мислим да сви носимо део кривице за овакву ситуацију“, каже он за Недељник.
Нова дрога која је преплавила наше тржиште, од које је и највероватније четворо младих умрло, много је јача по саставу а у себи садржи супстанце опасне по здравље, због чега су многи морали да затраже помоћ лекара.
Мирјана Милић која је једна од четири жртве, писала је на друштвеним мрежама да је пробала екстази, а неколико дана пре смрти слала је и упозорења: „Људи, немојте више гудру куповати на журкама, свашта стављају сад и у боне, а камоли у спид…“
Доктор Самарџић појашњава да екстази спада у стимулативне, синтетске дроге и садржи фармаколошки активну супстанцу 3,4 метилендиоксиметамфетамин (МДМА) који утиче на нивое појединих супстанци (неуротрансмитера) у мозгу. Познати су психички ефекти попут еуфорије, страха, агресивности, халуцинација…, као и телесни симптоми попут убрзаног рада срца, повишеног крвног притиска и телесне температуре, напетости мишића (посебно виличних), невољних покрета. Међутим, треба посебно напоменути индивидуалну осетљивост сваке особе на дејство синтетске дроге и врло је тешко предвидети исход, односно како ће појединац реаговати.
„С друге стране, последњих година се бележи пораст комбиновања различитих синтетских супстанци, па таблете екстазија садрже, поред МДМА, бројне друге супстанце непредвидиве фармаколошке активности и са одложеним ефектима. У конкретним случајевима могуће је да је дошло до предозирања због тога што је очекиван брз ефекат таблете и када он није наступио након 1-2 сата, узета је следећа доза која је онда довела до предозирања“, напомиње саговорник Недељника.
Иако се мисли да родитељи о томе данас више знају, као и млади јер су стално „онлине“, то је највећа заблуда.
Драгана Јанковић, мајка покојног Алексе, преко свог, и профила „Алексин закон“ на Фејсбуку који посећује велики број родитеља и деце, укључила се у овај проблем кроз објаве на ту тему. Каже да је тек што је загребала по површини, схватила колико не зна о томе, а исто може да каже и за многе родитеље са којима комуницира.
„Страх и забринутост био је заједнички именитељ иако нам је циљ био и остао да ове објаве немају намеру ширења страха али имају намеру ширења озбиљности, обазривости и одговорности, како родитеља тако и деце. Морамо да разговарамо са децом често на ову тему. Полиција је ту да јури и хапси нарко-дилере и учини све да дрога не дође до школа, кафића, улице, али не може или врло тешко може да спречи да неко коме је дрога понуђена, он/она ту дрогу не узме! Огромна већина родитеља није имала никаква или готово никаква сазнања и информације у вези с наркоманијом у школама, приступачношћу и изгледом, диловањем дроге и врстама дроге, начином деловања на мозак и свест, могућим последицама. Закључак је да родитељи морају да разговарају са својом децом у вези с овим проблемом и дужни су да их упозоре о могућим последицама, да врше контролу“, каже она за Недељник.
И др Самарџић истиче да се информације у свету наркоманије рапидно мењају, па је и стручњацима тешко да испрате све појаве.
„Другим речима, дрога је попут вируса који стално мутира и док се ви борите са једном врстом дроге, друга врста дроге узима маха“, каже он.
„Профил наркомана се мења и све теже је описати клиничку слику и дејство појединих психоактивних супстанци. Оно што је заједничко свим синтетским дрогама, јесте да доводе до брзе појаве психичке зависности и толеранције (потребна је све већа и већа доза), изазивају озбиљна оштећења мозга и врло лако доводе до предозирања“, напомиње он и истиче да озбиљна борба против наркоманије тек предстоји, а приоритет свих приоритета је сузбити доступност дроге.
Директорка Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој, Мира Ковачевић, рекла је да је „најопасније то што се млади такмиче ко је узео веће количине. Некада је било ‘колико сам више попио’, а сада је ‘колико сам узео више екстазија'“. Она је гостујући на РТС-у навела да званични подаци показују да је осам одсто популације Србије користило дрогу и додала да се 99 одсто тога односи на коришћење марихуане.
Доктор Самарџић каже да епидемијско ширење злоупотребе опијата, попут хероина, бележе све европске земље у другој половини 20. века све до деведесетих година, када на сцену ступа тзв. екстази генерација и нове супстанце познатије као дизајниране, синтетске дроге. Наша земља се, због кризе деведесетих, нешто касније нашла на удару тих супстанци.
Пре неколико деценија, Сједињене Америчке Државе и Португалија суочиле су се са огромним проблемима са недозвољеним дрогама и предузеле су кораке. Португалија је започела експеримент: декриминализовала је коришћење свих дрога 2001. и покренула кампању за борбу против зависности. У тој земљи, зависност се третира више као медицинско питање него као питање кривице и правде. Америчка политика је спектакуларно пропала, па је прошле године од предозирања преминуло онолико Американаца – око 64.000 – колико их је погинуло у ратовима у Вијетнаму, Авганистану и Ираку заједно, објављено је у Њујорк тајмсу на српском.
Смртност од дроге у Португалији је најнижа у Западној Европи – свега десет одсто у односу на Велику Британију или Данску – и педесети део оне у САД. Делегације из свих крајева планете долећу у Лисабон да проучавају оно што се назива „португалским моделом“.
извор Недељник
