Повезане објаве
ЗА сваког нормалног човека сваки злочин је велико зло, али када је злочин усмерен према онима који су тек закорачили у живот, онда је то немерљиво и највеће зло.
Сутра се навршава 14 година од када је у Гораждевцу на К и М испаљено 78 метака на Србску децу која су се купала у реци.
Хицима из аутоматског оружја убијени Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (13).Тог 13. августа 2003. године, док су се купали на реци Бистрици, од истих хитаца тешко су рањени њихови другови, тада четрнаестогодишњи Богдан Букумирић, Марко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорђе Угреновић (20).
Унмик је после овог злочина саопштио да је непознат број људи из жбуња отворио ватру из „калашњикова“ на педесетак деце и младих Срба из Гораждевца, а косовска полиција је у истрази саслушала 75 сведока, претресла је стотинак кућа, али све то није дало конкретне резултате.
„Пантелија је имао 13 година када је убијен, а од тада је прошло 13. И после толико година седим у истом грчу и чекам да се нешто покрене. Са протоком времена бол се не смањује“, каже отац убијеног дечака Милисав Дакић.
Унмик је после злочина саопштио да је непознат број људи из жбуња пуцао на педесетак деце и младих Срба из Гораждевца. Због недостатка доказа, Еулекс је затворио случај уз могућност да га, ако се појаве нови докази, опет отвори.
Убиство деце осудили су домаћи и међународни званичници, а због овог трагичног догађаја одржана је и седница Савета безбедности УН.
Убиство на реци Бистрици сматра се једним од четири највећа злочина над Србима од 1999. године и доласка међународне мисије на Косову и Метохији.
Виновници су остали ван домашаја правде, као и у случају убиства жетелаца у Старом Грацком, убиства породице Столић у Обилићу и убиства путника аутобуса „Ниш-експреса“ код Подујева.
У Гораждевцу данас живи мање од 1.000 Срба у потпуном албанском окружењу.
