Повезане објаве
БИЋЕ ПОДИГНУТ У СРЦУ ГЛАВНОГ ГРАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – У НАСЕЉУ АЛЕЈА-ЦЕНТАР
У српском народу, током дуготрајне борбе за слободу и уједињење, стално се говорио да „Срби могу да се уздају једино у Бога, у се и у браћу Русе“.
Осећајући стремљења свога народа, ослонац Русије у спољној политици тражи српска политичка и интелектуална елита Краљевине Србије, као и босанскохерцеговачки Срби у борби за слободу и уједињење.
Милош Ковић, један од најбољих савремених српских историчара, пише да је политичка и интелектуална елита у Србији почетком ХХ века (од вође радикала Николе Пашића, првака самосталаца Љубе Стојановића, вође напредњака Стојана Новаковића, до првих људи либерала Војислава Вељковића и Стојана Рибарца, односно од социјалисте-радикала и франкофила Јована Скерлића, до конзервативног либерала и англофила Слободана Јовановића), била углавном школована у Западној Европи, и своје идеале почела је да тражи у француском и британском либерализму и републиканству. Међутим, били су одлично образовани и патриотски васпитани, те поучени практичним искуствима из ближе и даље прошлости знали су да разликују жеље од реалности и одвоје идеолошке наклоњености од практичних циљева и захтева спољне политике.
Због тога су се сви они, скоро без изузетка, у спољној политици залагали за ослањање и тесну сарадњу са царском Русијом.
Поред српско-руског храма на тргу у насељу Алеја центар би се градио и српско-руски културни центар, а овим верским и културним комплексом (на земљишту површине од 6.500 квадратних метара) управљала би бањалучка епархија. Изградња православног храма и српско-руског културног центра у срцу Бањалуке сигурно ће допринети даљем учвршћивању духовних и културних везе и блискости српског и руског народа које имају миленијумску историју.
Срби широм српских земаља и у расејању с великом радошћу ће примити одлуку која је сазревала деценијама и свесрдно подржати да се у срцу Бањалуке подигне српско-руски храм и поред њега културни центар и тако показати да су достојни наследници предака.
Извор Факти
