Повезане објаве
У МОМЕНТИМА КАД ГУБИМО ИДЕНТИТЕТ НАЗИВАТИ ТУРЧИНОМ ЧИСТОКРВНОГ СРБИНА И ПРИСТАЈАТИ НА НАМЕТНУТЕ ПОДЕЛЕ ДО ТОГА ДА ВРЕЂАМО ЈЕДНИ ДРУГЕ РАВНО ЈЕ САУЧЕСНИШТВУ У САТИРАЊУ ОТАЏБИНЕ.
„Nikada nisam rekao ništa loše o Crvenoj zvezdi, uvek kada dođem ovde sam se ponašao u skladu sa renomeom. Nisam zaslužio da mi skandiraju „Željko, Turčine…“
„Ja sam veći Srbin od svih njih zajedno. Niko iz Crvene zvezde nije odreagovao, mislio sam da ovde imam prijatelje.
| Жељко Обрадовић | ||
|---|---|---|
.jpg) Жељко Обрадовић |
||
| Личне информације | ||
| Пуно име | Желимир Обрадовић | |
| Надимак | Жељко, Жоц | |
| Датум рођења | 9. март 1960. | |
| Место рођења | Чачак (СФРЈ) | |
| Држављанство |  Србија |
|
| Висина | 1,80 м | |
| Позиција | плејмејкер | |
| Про каријера | 1980—1991 (играчка) 1991— (тренерска) |
|
| Сениорски клубови | ||
| Године: | Клубови: | |
| 1980—1984 1984—1991 |
Борац Чачак Партизан |
|
| Тренерска каријера | ||
| Године: | Клубови: | |
| 1991—1993 1993—1994 1994—1997 1996—2000 1997—1999 1999—2012 2004—2005 2013— |
Партизан Хувентуд Реал Мадрид СР Југославија Бенетон Тревизо Панатинаикос Србија и Црна Гора Фенербахче |
|
| Репрезентација | ||
 СФР Југославија |
||
| Награде | ||
Један је од најуспешнијих кошаркашких тренера y Европи. Једини је y свету освајао златне медаље на шампионатима света и као играч и као тренер.
Релативно касно је заиграо за националну селекцију, y 28. години на Олимпијским играма у Сеулу 1988. (сребрна медаља) и 1990. на шампионату света у Аргентини (златна медаља). За тренерску каријеру захвалан је Драгану Кићановићу, професору Аци Николићу и Душану Ивковићу.
Са репрезентацијом СРЈ је 1995, заједно са Душаном Ивковићем, освојио Првенство Европе y Атини. Наредне године је постао први тренер репрезентације и освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. y Атланти, а затим и златне медаље нa Европском првенству 1997. y Шпанији и на Светском првенству 1998. у Грчкој. Такође има и бронзану медаљу са Европског првенства 1999. y Француској.
Један је од најуспешнијих кошаркашких тренера y Европи. Једини је y свету освајао златне медаље на шампионатима света и као играч и као тренер. Са Партизаном је 1992. освојио Куп шампиона Европе, a исто поновио 1994. са шпанским Хувентудом, 1995. са Реал Мадридом и пет пута са Панатинаикосом (2000, 2002, 2007, 2009 и 2011). Са Реалом је 1997. освојио Куп Рајмунда Сапорте, исте године са италијанским Бенетоном осваја Суперкуп Италије, са Панатинаикосом је 11 пута био првак Грчке а седам пута је освојио куп. У сезони 2006/07. Обрадовић је предводио Панатинаикос до троструке круне и добио награду „Александар Гомељски“ која се додељује најбољем европском тренеру.[1] Ту награду је поново добио 2011. када је са екипом ПАО-а по пети пут освојио Евролигу.[2] Грчког великана је напустио на крају сезоне 2011/12. У лето 2013. преузима турски Фенербахче.
Из Википедије, слободне енциклопедије
https://www.youtube.com/watch?v=Ml4g6dL9MFU
