Повезане објаве
Празник Успеније пресвете Богородице који се обележава 28 августа, један је од највећих хришћанских празника. У народу познат као Велика Госпојина, празник је мајки и деце.
Мајка Божија надживела је сина, наставила његову мисију и била сведок многих славних догађања. До краја живота живела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.
Као што јој је некад архангел Гаврило саопштио да ће родити сина божијег, тако је сада обавестио да ће се, на овај дан упокојити. Вазнела се на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“.
Према једним изворима, Бородица је живела 60, према другим 72 године. Празновање Успења Богородице установљено је 528. године, у знак сећања на победу над Персијанцима. У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник.
Претходи му двонедељни пост, али с обзиром на то да је празник пао у среду, пост се наставља и данас, уз трпезу обогаћену рибом и вином. Слава су града Пирота и београдске општине Барајево. По обичајном календару, не раде се данас послови у кући и око ње.
Почињу и Међугоспојинци, односно Међудневница, дани између Велике и Мале Госпојине, 21. септембра. Сматрају се најбољим временом за брање лековитог биља.
Сматра се и да су јаја прикупљена у овом периоду најквалитетнија и дуго остају свежа. Жене не би требало да започињу нове послове, већ само да настављају започето.
На овај велики празник сви заједно треба да се молимо Мајци Божјој, а посебно монахиње, јер је она њихова родоначелница. Благослов, милина и радост – који долазе из искуства док смо у мајчином загрљају били у овој светој обитељи, са овим сестринством и народом – воде нас кроз живот који је тежак, али и благ, јер је у дубини свега истина Божја која непрекидно сија.
Храмовна слава Манастира Грачаница је Велика Госпојина.
Манастир Грачаницу је саградио Св. Краљ Милутин 1310. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 5 км. удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије. Време 14. и 15. века био је период велике духовне славе манастира. У Грачаници је живело стотине монаха који су били развили веома интензивну духовну и уметничку делатност. У другој четвртини 16. века ту је било и средиште новобрдског митрополита који је у манастир донео и прву штампарију. Касније, услед великих турских зулума, манастир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе. После Другог светског рата, манастир су обновиле монахиње и од тада он служи као женски манастир. Данас у њему живи 20 так сестара које се баве иконописањем, везом, пољопривредом и другим монашким послушањима.
