Повезане објаве
1918. године у Јекатеринбургу убијена је руска царска породица Романов. Цара Николаја други Александровича заједно са супругом Александром Фјодоровном и њихово петоро деце, као и четворо слугу, стрељали су припадници Црвене армије. Руска Заграничка црква је 1981. канонизовала царску породицу, а исто је учинила и московска Патријаршија. Ова царска породица 2000. године проглашена је свецима.
Последњи руски цар Николај други Романов рођен је 1868. године. На престо је ступио након смрти свог оца цара Александра ИИИ 20. октобра 1894. године. За цара је крунисан у мају 1896. године у Саборној цркви успења Пресвете Богородице у московском Кремљу. Његова супруга постала је принцеза Алиса Хесенска, унука енглеске краљице Викторије, која је удајом за цара постала царица Александра Фјодоровна. Цар Николај често је даривао велике прилоге за изградњу многих цркава, а међу њима су и храмови који се налазе изван Русије.
У царској породици родиле су се четири ћерке и један син: Олга, Татјана, Марија, Анастасија и Алексеј. Олга је била најстарије дете, а рођена је 1895. године. Завршила је болничку обуку и као медицинска сестра са мајком и сестром Татјаном лечила је рањене војнике. Имала је скоро 23 године када је стрељана. Татјана је рођена 1897. године. Сматрана је за најлепшу ћерку царског пара. Татјана је требало да се уда за престолонаследника Александра Карађорђевића. Када је убијена имала је 21. годину. Трећу ћерку, Марију, царица је родила 1899. године, а убијена је када је имала 19 година. Најмлађа ћерка, Анастасија, родила се 1901. године. Умрла је са 17 година. Престолонаследник Алексеј рођен је 1904. године. Убрзо је установљено да царевић болује од хемогилије, болести која узрокује згрушавање крви. Убијен је у својој 13. години.
После Фебруарске револуције цар је био принуђен да абдицира, да би га привремена влада Керенског послала у Томск, у Сибиру. Након Октобарске револуције преузели су га бољшевици, који су га пребацили у Јекатеринбург. Цар је са породицом и слугама стављен је у кућни притвор у Ипатијевском дому. У притвору све четири велике војвоткиње добиле су мале богиње и након тога се нагло промениле, а погоршало се и здравствено стање царевића.
Комадант Јуровски 17. јула 1918. пробудио је породицу и наредио им да се обуку и окупе у подруму, како би их фотографисали. Уместо фотографа на врата је стала Црвена гарда. Јуровски је револвером упуцао цара Николаја и царицу Александру, престолонаследника Алексеја и његове четири сестре. Пошто су се неки меци одбијали од тела принцеза, јер су носиле корсете у којима су били ушивени дијаманти, војници су злочин извршили бајонетима. Такође, Јуровски је убио и кувара, кућну помоћницу, доктора, лакеја и пса Ортиноа. Тела су превезена у напуштени рудник, где су натопљена бензином и упаљена. Након тога, тела су бацили у оближњу јаму.
Од личних драгоцености ове породице није много остало, јер су их бољшевици, одмах након стрељања, разграбили и поделили са својим женама и љубавницама. Остале су играчке царске деце, поређане у витринама.
Након убиства царске породице настао је мит о томе да је једно дете успело да преживи и настави живот у унутрашњости Русије. На стотине теорија наводи да су бољшевички одред смрти избегли или Анастасија или Алексеј. Друге теорије завере говоре о судбини женског дела породице. Има оних који верују да су императорка и велике кнегиње преживеле. Такође, постоје и они који се слажу са званичном верзијом – да су сви чланови царске породице стрељани исте ноћи.
У Немачкој се 1920. године појавила млада жена под именом Ана Андерсон, која је тврдила да је она велика књегиња Анастасија. Девојка је говорила руски, а многи рођаци породице су тада говорили да је она преварант. Умрла је 1984. године и тада је направљена ДНК анализа којом је доказано да Ана Андерсон и Анастасија Николајевна нису иста особа. Ипак, бројни теоретичари и данас сматрају да је Ана била права Анастасија. Ана Андерсон није била једина која се представљала као велика кнегиња. Лажних Анастасија било је у свету најмање 34. Још више је било лажних царевиц́а, чак 81. У историји су познате такође и 53 самозване Марије, 33 Татјане и 28 Олги. Укупно је пронађено 230 превараната који су се представљали као чланови породице Романов.
Готово цео век нико није знао где је царска породица тачно сахрањена. Остаци цара Николаја ИИ, царице Александре и војвоткиња Олге, Татјане и Анастасије, пронађени су 1991. године у масовној гробници недалеко од Јекатеринбурга. Две године касније покренута је и истрага о убиству царске породице, како би се идентификовали остаци чланова породице и њихових слугу. Истрага је обустављена 1998. године, због смрти починилаца злочина. Ипак, поново је покренута 2007. године, када су пронађени остаци велике војвоткиње Марије и царевића Алексеја. Тела царске породице сахрањена су у Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу.
О овој царској породици снимљене су бројне серије и филмови, документарци, али су и написане многе књиге. Неки од најпознатијих филмова су Николај и Алексанра, Руска голгота, Тајанствена Анастасија, Изгубљени принц, Руски ковчег, Романови: царска породица и Анастасија. У Београду је 2014. године подигнут и споменик последњем руском цару.
