Почетна / Архива / ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛЕ – МЛАДИ СВЕТИ НИКОЛА

ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛЕ – МЛАДИ СВЕТИ НИКОЛА

Свети Никола или Никољдан је једна од најчешћих српских крсних Слава и празнује се 19. (6.)децембраодносно на дан када се 343. године нове ере упокојио архиепископ Мирликијски свети Николај.

Као спомен на пренос моштију Светог Николе Црква је установила још један празник везан за њега  Преносмоштију Светог НиколеПразнује се 22. (9.) мајаТо је за многе породице мала слава или преславаУ народу сезове Млади свети НиколаЛетњи свети НиколаНиколице 

 

СВЕТИ НИКОЛА ЧУДОТВОРАЦ

Никола је био син јединац знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља приморског града Патаре у Малоазијској области Ликији. Одмах по рођењу у Светом Николи се, како сведоци предање, могао распознати будући чудотворац јер је приликом крштења могао да стоји сам на својим ногама без ичије помоћи.

Под утицајем свога стрица, који је био епископ града Патаре Свети Никола се посветио свештеничком животу и убрзо се прочуо својим неуморним радом, милосрђем и непоколебљивом вером у Исуса Христа. После смрти својих родитеља, разделио је сву имовиму сиромасима не оставивши ништа за себе. О његовим милосрдним делима записане су многе приче а међу њима и прича о три кћери.

Свети Никола се сматра заштитником: деце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште … Сматра се да је обичај по коме се деци уочи Светог Николе у ​​ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно. 

Некада се на свим Хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора где је био обичај да се на тај дан не испловљава а да се бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан. Свети Никола је умро у петак 6. децембра (то је у нашем веку 19. децембар по новом или Григоријанском календару) 343. године и сахрањен је у саборној цркви у Мири. Ту је његово тело почивало више од сест векова а хришћани су долазили на његов гроб и доводили своје болеснике. Међу њима су били и Стари Словени са реке Дон чиме се објашњава зашто је свети Никола толико поштован код Срба. Када су Турци у једанаестом веку освојили Ликију мошти светог Николе су пренете у Бари у Италију.

КРСНА СЛАВА У СРБА

Наши преци били су многобошци. Свако племе и сваки дом имало је свога Bога, који је био веома поштован као заштитник. Када су Срби примили хришћанство од Византије, веома су се тешко одрицали од старе традиције и обичаја. Због тога су у замену узели да славе једног хришћанског свеца. Обично су узимали за Крсну славу оног светитеља када су Светим крштењем постали хришћани. Да нису имали дар религиозности као нешто предискуствено, они не би тако држали своје кућне богове – нити би касније, у хришћанству, прихватили Христа и његове свете.
Наши преци су све мењали, име, презиме, место становања итд али се Крсне славе нису одрицали и нису је мењали. У најтежим тренуцима у време свеопште Голготе, и у рововима слава се славила са свећом, мало вина и макар комадом хлеба.

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

ДАНАС ЈЕ ДАН СВЕТОГ ЗАШТИТНИКА СРБСКОГ НАРОДА

Српска православна црква и верници данас се сећају Светог Стефана Штиљановића и његове жене Јелене, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *