Почетна / Архива / ПЉАЧКА НАПРЕДЊАЧКА – ДИРЕКТОР ЕПС-А МИРОСЛАВ ГРЧИЋ
Милорад Грчић, генерални директор ЕПС / слика. Танјуг

ПЉАЧКА НАПРЕДЊАЧКА – ДИРЕКТОР ЕПС-А МИРОСЛАВ ГРЧИЋ

ПЉАЧКА НАПРЕДЊАЧКА – ДИРЕКТОР ЕПС-А МИРОСЛАВ ГРЧИЋ

Добар момак – заштићени сведок

Вршилац дужности директора Електро привреде Србије (ЕПС) Милорад Грчић, уписао је курс Немачког језика. Немачки ће му, каже, требати кад председник државе Александар Вучић, падне са власти. Наиме, Грчић тврди да неће бежати у Грчку, већ у Немачку, где је на рачуне склонио више од пет милиона евра. Тренутно тражи начин како да изнесе из Србије новац који је прикупио у пословима од продаје бакра из трансформатора ЕПС-а (све „на црно“), те новац од продаје Колубарског угља (такође „на црно“ тржиште) и новац од провизије за намештање тендера. Укупно, Грчић је на овој начин прикупио више од десет милиона евра. Верује да би Немци „заборавили“ на тај новац у замену за сведочење о пљачки пар милијарди евра (што новца из фондова ЕУ, што из кредитних аранжмана склопљених током последњих пет година).

Пљачка одобрена, протести забрањени

Од када је Вучићев „сакупљач пара“, Милорад Грчић, отишао са „функције“ мајстора за печене прасиће и јагањце из печењаре „Фантазија“ у политику, није прошло много а он је доспео на место генералног директора, најпре у ЈП Колубара, а потом и на чело ЕПС. Од тада до данас, захваљујући његовој криминалнојх политици, у Колубарским рудницима погинуло је више радника него у неком локалном рату. Увео је и страховладу: свако ко у ЕПС-у покрене причу о лошим условима рада и многобројним повредама радника, бива шиканиран и прогањан, а „Раднички синдикат Прерада“ који се усудио да прича о томе је сада под константним притиском. Грчићев циљ је јасан, тај синдикат мора бити уништен. Интерес Србије је да људи попут Грчића никада не буду на јавним функцијама, али, Вучићу је овај стручњак за печене прасића изгледа важнији од свих државних и националних интереса.

У Колубари је упослена приватна дизалица за подизање терета до 40 тона, која чак и када је раније дизана узбуна да се избаце приватне машине, увек остајала у руднику. Рад и оправке ове дизалице плаћа Колубара, односно ЕПС, а приватник узима новац од изнајмљивања. На дизалици пише „Златибор“. У току зимског периода дизалица је била паркирана у машинској радионици како је температуре не би оштетиле. Истовремено су радници истеривани напоље да раде на екстремно ниским температурама.

Скајнет се појављује на тендерима и лако је погодити да она добија све послове за које конкурише.

Што се тиче тендера у Колубари сви су намештени, а најбољи приказ како се намештају је један модел који ћемо сад описати:

Жељко Петковић је радник Колубаре, он седи у истој канцеларији у којој су и Владимир Булатовић и Владислав Танасковић, чланови комисије која одлучује о томе ко ће победити на тендерима, а његова жена Данијела Петковић је власница фирме Скајнет Д.О.О.

Мафијашки савез ВД директора ЕПС-а и лажних синдикалаца Рударског басена Колубара

Милорад Грчић, и даље диригује догађајима у РБ Колубара, где је претходно био директор. Запошљава без конкурса, „збрињава“ љубавнице, пријатеље, родбину и напредњачке скакавце, а посебно брине да дозначи што више пара ономе ко га је ту поставио, Александру Вучићу. Посао му олакшавају, као и до сада, локални мафијаши Миодраг Ранковић звани Пици и Милан Ђорђевић звани Ђокин, који већ четврт века наводно врше функције такозваних синдикалних вођа, а заправо раде криминалне послове за сваки режим па тако шпијунажом, подметањем и застрашивањем, држе раднике под контролом, да се случајно не побуне.

Иначе, у Лазаревцу против Ђокина и Пицина постоји неколико кривичних пријава, које се не процесуирају, њих за сада успешно стопира локални тужилац Гајић звани Фиока.

Судство у Лазаревцу је на најнижем нивоу, председник суда јесте учио право, али има и споредни посао! Бави се израдом слова за надгробне споменике, а повезан је и са синдикалцем Ђокином. У ЕПС је преко тог синдиката убацио и своју жену, која сада под заштитом Ђокина, ведри и облачи. Истовремено, у Лазаревцу парнични случајеви масовно застаревају, јер судије за паре врше разне манипулације, попут незаказивања рочишта, а један број судија је одавно испунио услове за пензију али их је као добре послушнике руководство СНС оставила да им „врше посао“.

Мајстор за печене прасиће у време владавине на месту директора Колубаре

Испред зграде Општине Обреновац, Милорад Грчић је некада држао печањару романтичног имена „Фантазија“, а после тога је држао салон са покер апаратима. И тада, као и данас, био је близак са „контроверзним бизнисменом“ Лимуном из суседне општине Сурчин. Овај је опет утицао на власника факултета Сингидунум Љубишу Буху Чумета да Грчић у рекордном року стекне диплому тог факултета.

Из спискова радника који су примљени мимо конкурса, јасно се види да велика већина не би испунила услове конкурса за места на која су примљени.

Драгиша Урошевић, који је по занимању месар, а дуго година је био у управи спортског клуба ФК Колубара, примљен је захваљујући страначкој књижици у стални радни однос у РБК, на радно место за које нема никакву квалификацију. За њега је ургирао лично Заменик председника општине Лазаревац Бојан Стевић.

Извесна Гордана Ивановић, квалификована као преводилац сарадник, примљена је на место водећег референта обрачуна зарада. Драгица Продановић, професионални конфекционар, запослена је на место издаваоца материјала. Перица Марјановић за кога у папирима пише да је медицински техничар, примљен је на радно место руковаоца погонске станице. Матуранта гимназије Алексу Мирковића запослили су на место возача путничког возила. Без конкурса Грчић је запослио и спортске тренере на место помоћних радника.

Дејана Лукића који се школовао за новинара, Грчић је запослио да ради као ватрогасац оперативац. На исто радно место примио је и Михајла Некића, лабораторијског техничара.

Виши спортски тренер Милета Терзић запослен је у одељењу за прераду и оплемењивање угља. Да би запослио Драгана Ранковића дипломираног инжењера пољопривреде, Грчић је смислио да му треба човек за вештачење пољопривредних усева.

Пољопривредни машински техничар, Љубица Чолаковић, распоређен је такође на послове издавања материјала. Без конкурса примљен је и Стефан Марић, инжењер организације рада да би радио на измишљеном радном месту сарадник за базу података о својини на непокретности. Дипломирани економиста, Иван Ивановић, запослен је у малопродаји угља.

Куповање медијске подршке парама Јавног предузећа Колубара

Незванично се сазнало да је Грчић власник Обреновачких новина „Палеж“, која се финансирала парама Колубаре са 160.000 динара месечно.

За локални лист „Праве новине“ Колубара jе давала 150.000 динара месечно. Студио Маг се финансирао парама радника ове фирме са 190.000 динара месечно. РТВ „Аvax“ добијаo je 132.000 месечно. РТВ „Пруга“ 89.000 месечно. Радио „Кiss“ 300.000 месечно. ЈП Радио „Лазаревац“ 150.000 месечно. „ГМЦ Траде“ радио Лазаревац 1.548.000 месечно. ЈП „Студио Б“ Београд 450.000 месечно. „Колубара Пресс“ добија од Грчића 190.000 месечно. „Sкy plus“ Београд 300.000 месечно. „Сунце“, локални медиј, добијаo je 210.000 месечно. ТВ 3М Ваљево 120.000 месечно. РТВ „City“ УБ 150.000 динара. „Flash“ Аранђеловац 99.000 динара. Радио Вујић Ваљево месечно се финансираo са 150.000 динара из буџета Колубаре.

Колико данас износи куповање медијске подршке, не зна се, али ће се сазнати када се против њега поведу кривичне истраге због малверзација у које се све више уплиће.

Сладак живот са Грчићем 

Град Лазаревац и цела Лазаревачка регија, били су увек везани за Јавно предузеће Колубара, све док Влада Србије то предузеће није интегрисала у Електропривреду Србије (ЕПС)

Милорад Грчић је интерним актом укинуо радницима право на паузу од пола сата. Радницима је саопштено: „…Због застоја у производњи не смете више да идете на паузу, генерални директор је тако одлучио“, саопштено је радницима, који су једва стајали на ногама након што су неколико сати утоварали угаљ лопатама на покретне траке, причају радници овог предузећа да пауза која им је укинута важи за њих али не и за књиговодство.

Јер се у радним књигама пауза уредно књижи, како Грчић не би одговарао за кршење закона о раду. Ово у пракси значи да радници Колубаре морају да раде сваког дана пола сата за џабе.

Такође, у рудницима Колубаре, већ годинама постоји проблем са ХТЗ опремом за раднике, које скоро да више уопште нема. Неки од радника је самоиницијативно купују на такозваним „бувљим пијацама“ како би сами себе заштитили. Инспекције рада и поред свих прича о лошем стању не свраћају у овај рудник надомак Београда иако би по закону морали да провере наводе да се радницима не даје ХТЗ опрема. Радници Колубаре до недавно су масовно куповали ХТЗ опрему од радника Јавног комуналног предузећа Лазаревац који су преко владајуће странке тамо запослени или су њени чланови и агитатори, па им опрема није ни поребна пошто ништа не раде а Лазаревац је захваљујући њима убиствено прљав град.

Радници Колубаре су суочени и са чињеницом да се не поштује колективни уговор: према правилнику цена радног сата мора да прати цену из децембра прошле године, а радници су плаћени 30 динара мање. На овај начин ЕПС остварује баснословну зараду, а радницима је квалитет живота све гори.

Пљачка радничке имовине

У Лазаревцу има пуно објеката који су изграђени новцем који је одвајан од плата рудара. У питању су хотели, одмаралишта, пословне зграде, али је купљено и земљиште грађевинско и пољопривредно. Сва та имовина је рентирана или је њом управљало Јавно предузеће Колубара. Када је Колубара припојена ЕПС-овој имовини, није трансферисана на раднике који су је купили одвајајући од својих плата, већ је и она стављена у књиговодствено стање ЕПС. Сада је Грчић почео са обезвређивањем те имовине која има за циљ да иста буде продата пријатељима СНС испод сваке цене. Синдикалци Милан Ђорђевић Ђокин и Миодраг Ранковиц Пици, не предузимају ништа да се спречи пљачка ове радничке имовине, а то је вероватно и разлог што их је председник Владе Србије Александар Вучић јавно похвалио током отворене седнице Владе Србије одржане пред камерама на Колубарским коповима. За читаоце који нису гледали тај циркус од заседања, подсетићемо да је председник Владе ове синдикалце назвао по надимцима Ђокин и Пици и јавно им се захвалио.

Од када СНС управља Колубаром и Лазаревцом све пропада, а први на удару били су слободни медији, угашен је Радио Лазаревац, који је имао значајну улогу у догађајима који су претходили петом октобру. Тај радио је из сата у сат извештавао шта се дешава везано за штрајк рудара на коповима. Угашен је и лист Колубара који је дуже од 40 година информисао рударе о њиховим правима и дешавањима у области у којој раде!

Циркуски караван Александра Вучића

Ипак, највећа превара коју је Грчић успео да организује у последњих шест месеци, десила се у тренутку када је Влада Србије заседала у Колубарском басену. За потребе снимања заседања Владе, требало је снимити и велики багер са огромним точком (глодар 3 ) како вади угаљ са копа. На жалост, на угљенокопу поред којег је Влада заседала, налази се двадесетак метара муља испод кога је угаљ, а како Вучић не би волео да се на снимку уместо вађења угља види скидање јаловине, дотеран је угаљ из другог рудника како би покрио бруку. Не зна се да ли је у питању био Колубарски угаљ, или је можда угаљ дотеран чак из Костолца за потребе снимања. У сваком случају, неколико вагона угља бачени су пре снимања седнице владе преко муља и ровокопач их је скупљао за потребе промоције седнице.

Наредних дана до Вучића су стигле вести о томе да Грчић и друге страначке главешине у име странке узимају донације, а да новац задржавају за себе, после чега су се непријатељи овог бившег власника „угледне“ печењаре, додатно осоколили и кренули нови напад на њега.

Ботови и рушења сајтова на површинском копу

Доласком на функцију генералног директора Рударског басена Колубара, једна од првих ствари које је урадио Милорад Грчић била је формирање тзв. Интернет тима СНС у оквиру Колубаре, онога што цео наш народ зове „ботови“ или „сендвичари“.

РБ Колубара располаже организационом јединицом под називом ЕРЦ- Електронско рачунарски центар, где се врши аутоматска обрада података и која располаже значајним компјутерским капацитетима, моћним Hewlet Packard серверима, а у оквиру РБ Колубара постоји 2.500 хиљаде умрежених рачунара. Такав компјутерски потенцијал је значајан када се искористи у сврху пропаганде СНС-а на Интернету.

Пошто је на чело Колубарских ботова поставио Ивана Маринковића, тада председника омладине СНС-а и дао му у предузећу платни коефицијент 3, који одговара инжењеру, а не некоме ко има само средњу занатску школу, Милорад Грчић је отишао и корак даље и поставио Ивана Маринковића на чело „Комисије за расподелу информатичке опреме у РБ Колубара“. Та комисија је задужена као што јој име каже да расподељује компјутере и лапотопове ботовима, како би они имали оруђе за ботовски рад.

Прва ствар коју је Маринковић урадио била је да одузме лаптопове од људи којима су они неопходни за свакодневни рад у извршавању радних задатака за фирму.

Онда је те лаптопове поделио новозапослених ботовима, који су почели да их користе за ботовање и ширење СНС пропаганде на Интернету. Грчић је на предлог Маринковића поставио свог заменика у омладини СНС, Дејана Булатовића Булија за главног за доделу Колубариних службених мобилних телефона и сим-картица, којег је одмах примио у стални радни однос.

Тако су ботови поред лаптопова и рачунара добили и телефоне са картицама које плаћа Колубара. ЕРЦ се напунио ботовима, тако да када више нису имали где да их стављају, онда су их све послали да седе у канцеларију директора ЕРЦ-а за конференцијским столом. Пошто нигде више није било места за толике ботове, Маринковић је решио да упосли компјутерски потенцијал Колубаре у другој смени, када администрација не ради. Тако су зграде ЕРЦ и Интерне банке и Пројект бироа у другој смени, када службеници заврше са својим послом, биле запоседнуте од СНС ботова.

Међутим, у јулу 2013-е, када је генерални директор РБ Колубара Милорад Грчић био на годишњем одмору у хотелу „Титаник“ у Турској, где смештај по особи кошта 5.000 евра, нешто су ботови забрљали у Колубари. Наиме, један од задатака ботова био је да, користећи посебне програме, врше хакерске нападе на сајтове који пишу негативно о светлом и пресветлом Вођи Вучићу. Деси се некад да сајтови које нападају имају заштиту, која лоцира ИП адресе са којих се врше напади и програми одбране нападаних сајтова почињу да узвраћају истом мером.

Необучени ботови нису добро инсталирали програме за аутоматско мењаје ИП адреса, па су их нападани сајтови лоцирали и напали Колубарине сервере. То је довело да су сви подаци на свим рачунарима у згради Интерне банке и Пројект бироа, били избрисани у моменту.

Тако су службеници који су следећег јутра дошли на посао једног дана у јулу 2013-е имали шта и да затекну: сви подаци са рачунара побрисани, целокупна електронска документација уништена. Било је потребно неколико месеци да Интерна банка, која је уствари књиговодствено-рачуноводствени сектор РБ Колубара, профункционише и почне са нормалним радом. Ботови су успели да избришу комплетно књиговодство Колубаре и комплетне податке о извршеним плаћањима!

Александру Вучићу то није важно, него су му важни коментари на Интернету. Човек који води Владу Републике Србије ставља своју сујету испред енергетске стабилности у држави. Где то има?! Да ли би то један ментално нормалан човек могао да уради? Зато сваки пут када вам нестане струје знајте да су СНС ботови нешто погрешно урадили са рачунарским системом ЕПС-а!

Мафијашки савез ВД директора ЕПС-а и лажних синдикалаца Рударског басена Колубара

Највеће махинације у РБК су у набавци угља којом руководе „Грчићевци“, а посао продаје и куповине одвија се преко ћерке фирме „Колубар промет“.

„Колубара промет“ врши и сву набавку резервних делова за РБК, а набавке се често одвијају тако да парама ЕПС-а купују делове које нико не би купио и који не требају и не пасују на машине у РБК, али већ година стоје у магацинима продаваца резервних делова. За потребе приватника празне се магацини и продаје се роба која никада не би била продата, а део профита одлази за Грчића и њему блиске људе у ЕПС.

Главни Грчићеви људи за продају угља и набавку резервних делова су извесни Влајић и Драган Радојчић звани Мангула, који има неколико кривичних пријава. Са њима и Грчићем у тиму је и пензионисани радник МУП-а Бранко Милојевић, у више памфлета означен и као главни Грчићев полтрон. Када је Грчић пре неколико година Милојевића именовао главним човеком за безбедност у РБК, један од циљева је био да се сузбије коришћење службених возила РБК за диловање дроге. Према писању локалних Лазаревачких политичких и интернет активиста, то се није десило.

Док Грчић и Милојевић запошљавају нове раднике, злогласни режимски људи, синдикални лидери Миодрага Ранковић звани Пици и Милана Ђорђевић звани Ђокин, убеђују старије раднике да прихвате програме добровољног одласка у пензију, а њима самима који су те услове одавно испунили, не пада напамет да оду из РБК!

Новцем ЕПС-а, Ђокин и Пици су недавно са својом свитом од педесетак људи путовали у Русију и тамо састанчили и правили договоре како да из РБК отерају што више радника и да заузврат добију привилегије од Грчића који је овим „синдикалцима“ недавно запретио да уколико желе да очувају позиције и привилегије које имају, морају да наставе са гушењем радничког незадовољства!

Грчић им је објаснио да је организација толико лоша да се неминовно дешава пуно повреда на раду и да с времена на време погине неки радник, али да они могу са програмима радничких игара и синдикалне продаје незадовољство радника да усмеравају у други правац. Грчић ће наравно новцем ЕПС-а финансирати такве пројекте, али давати рекламе медијима да приче о погинулим радницима не дижу на виши ниво.

Ово је уједно и прилика да компензују политички неуспех због кога су остали ван власти, а у коалицију са њима у Лазаревцу нико није хтео, јер нема човека који не зна каква је олош у питању. Ђорђевић је, подсећамо, чак и тукао људе у сред бела дана на улици и мртав пијан трчао и претио да ће узети пиштољ и убити човека са којим се посвађао.

На њихову жалост, овом плану се за сада противи један СНС-ов локални политичар који је покушај повратка Пиција и Ђокина у општинску власт под заштитом Грчића прокоментарисао овако: „…Сада кад је избило на видело да ти синдикалци имају своје приватне машине на коповима и да су богати попут великих тајкуна, не можемо са њима да седимо у власти, поготово док не одговоре на оптужбе и не објасне каква је њихова веза са људима из Барошевца који су типовали куће које треба да буду опљачкане…“

На одговор Грчићеве (читај, Вучићеве) мафије чији су „донови“ Пици и Ђокин, није требало дуго чекати. Кућа једног рођака овог активисте СНС, је како сазнајемо опљачкана, а неко из МУП-а му је рекао да имају индиције да неки синдикалци из РБК учествују у „типовању“ кућа које треба опљачкати…

Истовремено, велики синдикати, врло мало простора посвећују чињеници да је недавно још један радник погинуо у РБК и да је смрт поново била ужасна. Погинулог Крсмановића је за вентиле цеви прикљештио ровокопач.

Дрога у Колубари

Са доласком напредњачке власти у Рударски басен „Колубара“ 2012. године, доведен је и Бранко Милојевић за шефа унутрашње контроле. Тај је човек представљен као пожртвовани полицајац, који је у сузама напустио полицију, како би се посветио борби против криминала и корупције у највећем змијском леглу корупције у „Колубари“. Како то увек бива, истина је много другачија. Тачно је једино да је Милојевић полицију напустио у сузама, али не зато што је неко њега молио, него зато што је из полиције истеран јер је много блиско сарађивао са дилерима наркотика.

Група грађана из Лазаревца тврди да би локални нарко клан био разбуцан за мање од 24 часа, кад би полиција у овом граду то хтела и смела да уради. За сада такве воље нема, сем код неколико часних појединаца који су изложени притиску да мирују. Главни произвођач и дилер дроге у овом крају је син Милића Пакића из Сектора унутрашње контроле у Колубари. Шеф унутрашње контроле је његов зет, Бранко Милојевић. Тако је промет наркотицима заштићен са свих страна. Да се зарада „не одлива“ ван фамилије.

Извор: Таблоид

Повезани текстови ДИРЕКТОР ЕПС-а КРШИ ЗАКОНЕ И ОДЛУКЕ ИНСПЕКЦИЈА ДОК ДРЖАВНИ ОРГАНИ ЋУТЕ (ВИДЕО)

УДАРНИЧКО ПРЕТВАРАЊЕ СРБИЈЕ У РУГЛО И БЕЖИВОТНУ ПУСТИЊУ СЕ НАСТАВЉА

 

Информације о Јасмина Палић

Погледајте такође

ПРИЧА ЗА ПОНОС И СУЗЕ – МАЛИ АЛ НАЈБИТНИЈИ ЦВЕТ У СРБСКОЈ ИСТОРИЈИ

Дан када су у железничком вагону у Компијену, силе Антанте потписале примирје са Немачком и …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *