Почетна / Архива / НОВИНАРКИ ХЕЛЕНИ ГРАНИЋ И ЊЕНОЈ ПОРОДИЦИ ПРЕТЕ СМРЋУ (ВИДЕО)
Хелена Гранић /фото. фацебоок

НОВИНАРКИ ХЕЛЕНИ ГРАНИЋ И ЊЕНОЈ ПОРОДИЦИ ПРЕТЕ СМРЋУ (ВИДЕО)

КАДА ВЛАДА ДИКТАТУРА

НОВИНАРКИ ХЕЛЕНИ ГРАНИЋ И ЊЕНОЈ ПОРОДИЦИ ПРЕТЕ СМРЋУ

Хелена Гранић, новинарка и уредница Првог Србског слободног дневника, годинама је била излагана притисцима и покушајима убистава. Недавно су јој упућене претње одузимањем најмлађег детета, а затим су два пута уследиле претње смрћу њеној породици и њој. Да би породицу и себе заштитила били су принуђени да напусте Србију.

Списак Хелениних „грехова“ који Ваљевским послушницима и диктатури у Србији веома сметају, није мали: супростављање мафијашко-вакцинашком лобију, пружање подршке Владики Артемији, противљење због екуменизма у СПЦ-у, противљење изградњи акумулационог језера и потапања Ваљевске Грачанице, пружање подршке Монаху Антонију, уређивање Првог Србског слободног дневника, противљење институционалном школовању, и на крају, подршка родитељским протестима у Београду.

Поводом претњи Хелена Гранић се јавно обратила.

„Драга браћо и сестре, помаже Бог,

Ево јављам се након две недеље од одласка из Ваљева, извињавам се што нисам била доступна ни на мобилном ни на фејсбуку и што нисам била у могућности да одговорим на ваше поруке. Те мреже непријатељ вешто користи против нас те их нисам ни палила ни користила. Нити ћу у скорије време док се ситуација не стабилизује.
Сада сам отишла на друго место да само на неколико сати упалим фејсбук да одговорим на поруке и напишем шта се заправо десило што могу краће.
У последње две недеље примила сам две претње смрћу мени и мојој породици.
То је стигло након неколико претходних претњи и четири покушаја убиства у последњих годину дана.
Затим, добила сам упозорење од особе блиске ЦЗР да ми прети одузимање најмлађег детета због невакцинисања и ванинституционалног образовања детета.
Затим, у стану у ком сам живела у задњих месец дана почеле су ненормално да ми отичу ноге и тело од воде.
Шта су радили ноћу док су се врзмали по улазу не знам, али знам да су ми симптоми отицања престали сутрадан чим сам отишла из тог стана, ноге су се следеће вечери вратиле у нормалу без икаквих лекова. Мислила сам да сам се угојила у претходних неколико месеци, међутим сада видим да сам само била сва отечена, јер је у року од дан, два од одласка из стана све спало и све се вратило у нормалу.
У стану смо сви били прилично малаксали, а чим смо отишли, дошли смо себи и вратили се у нормалу. Шта су радили доле у подруму ноћу где сам их виђала, само Бог зна, а надам се да ћу и ја једном сазнати и објавити.
Нисам могла ићи доктору да се прегледам јер су свуда њихови људи и ризично је ићи у њихове болнице и домове здравља, може лепа смрт да те сачека тамо.
Највећи разлог мог тренутног одласка из Ваљева јесте претња одузимањем мог најмлађег детета. Иако сам увек мислила да ако дођу, бранићу дете чиме год дохватим у кући, ипак мислим да је боље склонити се, него да неког носим на души и да ме после хапсе а дете отимају.
Тако да сам се за сада склонила мало, али то није дефинитивно повлачење, него само тренутно, треба ми мало времена да дођем до даха, ова борба траје већ две и по године скоро непрекидно, а интензивирала се од маја прошле године када су већ отворено кренули да ме прво покушају застрашивањем и претњама ућуткати, а онда неколико пута кроз диверзије на кочницама и спонама, саобраћајке и стакло у вечери и физички одстранити да ућутим.
Искушења су била разноврсна и скоро свакодневна. У тим искушењима уз мене је било људи толико колико могу да набројим на прсте једне руке, а остали су се или смејали или ругали или паметовали како је требало или није требало учинити.
Борбу волим, али праву борбу са часним непријатељима, али у овој борби највише је болела издаја оних које сам звала браћом и сестрама.
Многи су насели на трачеве и лажи које су неки ширили о мени и први су били да баце камен иза леђа кад ми је било најтеже.
И на томе им хвала. Отворили су ми очи и помогли да јасније гледам у Господа и само у Њега да се уздам у животу.
Ово није дефинитивно повлачење, него само мали предах, склонила сам породицу на једно сигурније место пошто сам упозорена да смо на некаквом њиховом “списку“ и да само чекају прву гужву да би нас, како кажу, “о’ладили“ без оклевања.
Ето тако драги моји.
Свима који су ми понудили помоћ и подршку од срца хвала на томе, ево ја сада тренутно имам подршку финансијску моје мајке која ради у иностранству, већ неколико месеци, а то је због тога што ми је онемогућено већ три пута да дођем до било каквог посла у Србији јер нисам политички подобна.
Чак ми је и покушај да чистим једну јавну установу био осујећен пре неколико месеци, јер, ето, где ја да чистим њихове установе оваква каква сам.
Чистила сам једну зграду и давала часове енглеског, али то је био хонорарни посао…
Сада морам мало да дођем себи, да покушам да нешто зарадим новца и вратим мајци која ми је пуно помогла у последњих неколико месеци и скупим снаге за време које долази, а то ће бити време коначног окршаја са злом за који се сви спремамо.
Живи били драги моји и увек се у Христу Богу радовали.
Воли вас ваша Хелена

 

Део снимка конференције за новинаре поводом забране мирног родитељског протеста од стране МУП-а заказаног за суботу 19. маја 2018. године у Београду, у коме Хелена Гранић говори.

Говор Хелене Гранић

Gepostet von Бранимир Ходалић am Sonntag, 17. Juni 2018

 

Хелена Гранић је уређивач Првог Србског слободног дневника.

 

Цео снимак конференције за новинаре поводом забране мирног родитељског протеста од стране МУП-а заказаног за суботу 19. маја 2018. годинеу Београду, у коме су учествовали: Др Јована Стојковић, председница Иницијативе „Децу вам не дамо“, Драган Станојевић, председник Покрета Српске Дијаспоре РОД, Дејан Павловић, Војни синдикат Србије, Немања Петровић, представник Иницијативе „Нема предаје Косова и Метохије“, Хелена Гранић, новинар и уредник Првог Србског слободног дневника

 

 

 

 

 

 

Информације о Јасмина Палић

Погледајте такође

„ПА ДА ВИДИМО ИМА ЛИ НАС И ДАЉЕ.И ДОКЛЕ?“

Срби су посебан народ. Показало се то и 1914, и 1941, и 1999. У све …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *