Почетна / Архива / ТИТО ЈЕ ЗА СРБЕ БИО БАЛКАНСКИ ХИТЛЕР (ВИДЕО)
Фото: Тхе Балканс Цхроницлес

ТИТО ЈЕ ЗА СРБЕ БИО БАЛКАНСКИ ХИТЛЕР (ВИДЕО)

Према изјави Душана Биланџића, на седници Политбироа Комунистичке партије десет дана по заузимању Београда Ј. Б. Тито је рекао: „Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали”. (Биланџић је забележио и Титову изјаву из 1974, поводом оптужби да новим уставом Србију жели да сведе на Београдски пашалук…„Па то и хоћу”, рекао је „Да буде што мања, Србија је добила двије аутономије: Војводину и Косово!..“

Тридесет година после пада Берлинског зида партизани су још једино у Србији табу тема. Све кривичне пријаве до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро чуваним документима зависи искључиво од сналажљивости појединих ентузијаста. Али, истина полако избија. Само од 1944, од уласка Црвене армије и партизана у Београд, до 1947, у Србији је без суђења убијено око 100.000 Срба, а неколико стотина хиљада прошло је затворе, логоре и полицијску тортуру. Огромном броју људи одузета је имовина, грађанска права, држављанство, а било је и угрожавања слободе изражавања и вероисповести… Јосип Броз Тито, Ватиканско-Британски агент као и Анте Павелић, заслужан је за настанак, али и распад Југославије. Он је доведен на овај простор да у народ усади комунизам, разруши веру у Бога и испуни задатке које су му задали моћници, сва упуства добијао је од њих. Са своја два најближа сарадника, Словенцем Едвардом Кардељом и Хрватом Владимиром Бакарићем усмеравао Југославију према распаду – када то буду допустиле међународне околности. Ова идеја је преточена у Устав СФРЈ из 1974. године, где је прецизирано да Југословенске републике имају право на самоодређење до отцепљења. Тај устав није могао да буде донесен без његовог парафа. Бадинтерова комисија је почетком деведесетих година на основу тог устава утврдила да Југословенске републике имају право на међународно признање – без промене Авнојевских граница. Тако је Титова политика резултирала 90-е године….

Тито је током Другог светског рата био заокупљен више борбом за власт него отпором фашизму, што најбоље показују преговори које је марта 1943. преко својих блиских сарадника водио с Немцима. У тим преговорима нацистима је предочено да би било у „обостраном интересу ако би непријатељства (између Титове и Хитлерове војске) била обустављена“.У штабу Првог Босанског корпуса, своје најјаче јединице у Босни и Херцеговини, крајем марта 1943. наредио је да не сме „правити никакве акције“ не само против Немаца, већ ни против снага НДХ. Постоји обиље архивске грађе која сведочи о сарадњи Тита и нациста. Упркос инструкцијама Москве (да се бори против Нациста), од јесени 1941. па до јесени 1944. Тито је главнину своје војске намерно држао на западу земље, углавном на територијама НДХ, на стотине километара удаљену од главних нацистичких снага, битних саобраћајница и војно значајних ресурса. Титова држава је била рехабилитациони санаториј за Хрватска злодела и нацистичку идеологију Хрвата. Тито је усташке злочинце преоблачио у партизанске униформе које је добијао од Британаца. Елитним усташким легионарима, попут Марка Месића, одликованог за храброст у Стаљинградској бици, Броз је дао шансу да командују, да се “искупљују и доказују” у партизанским јединицама, које је гурнуо на Србе у Чачку. Ти “партизани” су починили највише масовних злочина у Србији на крају и после рата. Уклањао је конкуренцију. Скинуо је с положаја Србске истакнуте комунисте, попут Крцуна и Ранковића. Хапсио је, стрељао или слао на “Голи оток” све који су били или могли постати тачке отпора. Међу ликвидиранима је било и мноштво његових пријатеља и сарадника.Одговоран је за страдање 7.500 српских омладинаца на Сремском фронту, за рушење 180 Србских православних храмова, за забрану повратка Срба на Косово и Метохију, за прогон 45.000 Голооточана и 95.000 Србских сељака.У систематском спречавању да се сазна пуна истина о Јасеновцу и јамама у које су Срби бацани за време ендехазије, сви који су хтели да се истина сазна проглашавани су „Србским националистима“ и прогањани, а жртве усташа биле су лишене своје националности претворене у „жртве фашизма“. Мотиви партизана да се убију неколико хиљада усташа је био зато, што би суђење усташким злочинцима трајало годинама и што би на тај начин народ у ондашњој Југославији, али и читавом свету, сазнао за злочине усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Павелићевој Хрватској. ..

Титоизам је сакрио одговорност за геноцид над Србским народом под лажном симетријом усташа и четника. Дража је водио војску која је била герилска. Појединци у његовој војсци су чинили злочине према комунистима, а и они према њима, али та војска није била окупациона. Дража је, у суштини, једна трагична личност: герилац, без директне команде над многим својим командантима, сломљен Немачким односом 100 за 1 у Србији, није преговарао — у марту 1943. године — са Немцима, није им обећао да ће ратовати против савезника, као Титови изасланици: Велебит, Ђилас и Коча Поповић. Комунистичка власт је прикривала све Хрватске злочине почињене током Другог светског рата. Први извештај о геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској сачинила Србска православна црква, прикупљајући изјаве од избеглица које су се од априла 1941. као река сливале у Србију. Та сведочанства су не само растурана по разним архивима по наређењу комунистичке власти, већ су бацана у смеће. Академик проф. др Василије Крестић је за Архив САНУ купио гомилу тих потресних исповести од људи који прекопавају отпаде. Документација коју су правили Комесаријат за избеглице Томе Максимовића и Србска православна црква је распарчана у архиве Југославије, Србије, Удбе, Маршалата, а нешто је остало и у Синоду, али никада није публиковано. Злочинцу Анти Павелићу Југословенски судови никада нису судили чак ни у одсуству. Озна је у сваком тренутку знала где се Павелић налазио у Аустрији, о чему и данас постоје извештаји наших војних изасланика, али се ништа није предузимало. Директиву Озни да не дира Павелића могао је да да само највиши врх ФНРЈ, а зна се да се за све тада питао – Тито. Да је постојао план отмице Павелића причао је и високи официр Озне и Удбе Слободан Крстић Уча, чувенои „ловац на Дражу Михаиловића“. Пред смрт он је открио како је 1952. стопирана акција отмице Павелића у Аргентини, којом је требао лично да руководи. Двојица отмичара и један Аргентински официр били су спремни да за 500.000 долара отму Павелића и хидроавионом га пребаце на Југословенски теретни брод на пучини. Међутим, акција је отказана. Тито је једини могао да откаже планове о отмици Павелића из Аргентине. Веза између Тита и усташа најбоље се види у омогућивању повратка у СФРЈ једном од главних усташа фратру Крунославу Драгановићу, идеологу „Велике Хрватске“ и једном од главних њених поборника, човеку који је са Енглезима и Ватиканом организовао „пацовске канале“ за пребацивање усташа на Запад. Тито га је вратио у Југославију и он је, без икаквог суда и суђења, мирно умро. Павелићеве усташе су били најмонструознија и најужаснија кољачка фаланга у историји света! Сва та зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио. Чак су и нацистички генерали били запањени ужасима Јасеновца. Хрвати {потпомогнути муслиманима} су били једини народ на свету који је своје жртве (Србе,Јевреје,Роме) прво животињски мучио – тешко и дуго, без хране и воде, вадећи им очи и одсецајући делове тела, па их усмрћивали пребијањем, клањем, ударањем маљем у лобању, бацањем живих у гротло пећи, кувањем сапуна од жртава, затрпавањем живих у насипе и гробове, вађењем нерођене деце из утробе мајки и на друге свирепе начине. НДХ је у једном надмашила нацисте – била је једина држава која је имала посебне логоре за децу – Сисак и Јастребарско, кроз које је прошло 33.000, а у њима скончало близу 20.000 деце до 14 година старости. Председник САД – а Теодор Ф. Рузвелт 1944. г. , дакле још пре завршетка рата , изјавио да су Хрвати дивље животиње и да као такве немају право да након рата живе у било каквој својој националној држави већ у резерватима и то под присмотром међународне заједнице…..…

http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2010/latinica/020.html

Фото: Тхе Балканс Цхроницлес

Генерације у Југославији одрасле су на учењу да је “херојски чин” народа 27. марта 1941. године урађен под вођством КПЈ и Јосипом Брозом Титом на челу. Након пада комунизма у Србији све више можемо чути да ова тврдња није истинита, да је читав митинг организовала тајна служба Велике Британије и да Тито у то време уопште није био у Југославији! Снимци јасно потврђују да иза тих демонстрација никада није стајала комунистичка партија, као ни да су пароле „Боље рат него пакт“ , „Боље гроб него роб“ или срп и чекић биле њени основни симболи. Напротив,демонстарнти кличу краљу Петру II, демократији, Русији, Британији и јасно поручују читавом свету да не желе да се сврстају у ред фашиста, унапред свесни догађаја који ће уследити ….. https://www.youtube.com/watch?v=efx-ki3WmpQ

Фото: Тхе Балканс Цхроницлес

 

Оригинал се налази: Војно историјски институт ЈНА, архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2; Кутија-116/1638…. Отварањем десетак архивских кутија у Хрватском државном архиву добијених од Министарства унутрашњих послова, може се доћи до докумената који бацају сасавим другачије светло на поједине процесе, људе и догађаје 1941-1945. године у Независној Држави Хрватској. На пример, представници Немачког Вермахта и партизанског покрета састајали су се више од 100 пута, углавном на северу Хрватске! (Нада Кисић Колановић, „Сиегфриед Касцхе: њемачки поглед на Хрватску 1941. године“, Часопис за сувремену повијест, 3, Загреб, 2011, 773-800)

 

Фото: Тхе Балканс Цхроницлес

КПЈ преко свог листа „Пролетер“, који, у броју 28, објављује текст под насловом „Усташки покрет у хрватским крајевима“ у којем је, поред осталог, писало: „Комунистичка партија поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака, и ставља се потпуно на њихову страну. Дужност је свих комунистичких организација и сваког комунисте да тај покрет помогне, организује и предводи“….

Фото: Тхе Балканс Цхроницлес

 

ЈОСИП БРОЗ НАРУЧИО КРВАВИ УСКРС 1944. ГОДИНЕ!… Интензитет бомбардовања превазишао је чак и нападе Немачког Луфтвафеа из 1941. Приликом савезничких бомбардовања Београда није погођен ниједан Немачки циљ од стратешког значаја. Колоне са ковчезима протезале су се километрима Београдским гробљима, као неколико дана раније у Нишу који је, такође, разорен „пријатељским бомбама“. НА БОМБАМА ЈЕ ПИСАЛО: СРЕЋАН УСКРС! Забележено је да су приликом бомбардовања Пријепоља партизани играли коло и викали: „Нека виде четници на чијој су страни савезници“. У Британској влади је несумњиво постојала подршка Титовом покрету. Богољуб Јефтић, посланик Југословенске владе у Форин офису, уручио је демарш због директног стављања савезника на једну страну у грађанском рату. Британски обавештајац Мајкл Лиз био је члан војне мисије у Јабланичком округу 1944. и горко је закључио да се Стаљин сигурно грохотом смејао док су савезнички бомбардери убијали Србе за рачун његовог пулена Тита, који није допустио да се бомбардује Загреб/НДХ….

Запад је подржавао Титову диктатуру – како би Југославија остала брана Совјетском продору ка Средоземљу. Почетком педесетих година Американци су неочекиваним обртом Титову Југославију учинити првом комунистичком земљом на свету која је изграђена капиталистичким новцем. Између 1951. и 1971. стигло нам је 1,56 милијарди тадашњих долара економске и око 80 милиона војне помоћи. Титоизам је великом делу становништва од касних 40-их до 70-их година донео осетни пораст животног стандарда. Подизали су се кредити код западних банака, а тако се земља све јаче предавала уцењивањима Међународног монетарног фонда (ММФ), Светске банке и империјалистичких влада. Ако погледамо и анализирамо економске показатеље, морамо признати да је идеја о робусности Југословенске економије била илузија и да је “благостање” о којем многи Југоносталгичари данас говоре било позајмљено на рачун будућих генерација. Те генерације сада, уз плаћање рачуна за деструктивне ратове деведестих и интервенционистичке економске политике држава наследница бивше Југославије, плаћају и рачун краха неодрживог економског система социјалистичке Југославије. Први знак да је робусност Југословенске економје била илузија појавио се одмах после Титове смрти. Осамдесете године биле су обележене одлагањем почетка враћања спољног дуга Југославије због финансијске немоћи привреде. Југославија је 1991. годину дочекала са око 20 милијарди долара дуга. Претходно јој је Међународни монетарни фонд умањио укупна потраживања за 1.8 милијарди, јер земља једноставно није имала средстава за враћање ни камата, а камоли главнице. Шта је овом стању претходило? Претходило му је неколико деценија изградње економије чија је структура била таква да јој је опстанак зависио баш од сталног повећања спољног дуга – економије зависника. Мерено у процентима БДП-а, укупни спољнотрговински дефицит Југославије између 1970. и 1980. повећао се са нешто испод 10% на око 50% БДП-а. Оно што је забрињавајуће у овоме није сама цифра од 50% БДП-а, него чињеница да је Југославија из године у годину бележила све већи трговински дефицит у односу на БДП. Ово је још једна назнака да је сама структура Југословенске економије била таква да је стабилност целе економије зависила од прилива страних средстава за које није постојало покриће у домаћој производњи…

Југословенска економија је касних седамдесетих била у очајном стању, али је то замаскирано увећањем страних кредита епских пропорција у комбинацији са повећањем економског исељавања становништва. Као кад хронични алкохоличар мора да се суочи са реалношћу своје зависности, тако смо се и ми, кад-тад, морали суочити за реалношћу немоћи Југословенске економије да функционише без спољног допинга. Све док је трајао хладни рат, Југославија је била заштићено и понекад мажено дете Америчке и западне дипломатије – оценио је овај период Ворен Цимерман, Амерички амбасадор у Београду с краја осамдесетих….Тито је био предратни, ратни и поратни злочинац, ал и тешки курвин син! Иако декларисани комуниста, Тито је помагао Ватикану у рату против мрских шизматика. За време Тита у Хрватској похађање католичког „вјеронаука“ било сасвим нормална ствар, од 1972. у Загребачкој катедрали редовно слављен спомен дан Алојзија Степинца, а проповеди је држао надбискуп (касније кардинал) Фрањо Кухарић. Хрвати су од 1974. године добили право да после државне химне изводе химну Хрватске „Лијепа наша“. За то време, Титова власт у Србији је забрањивала свако озбиљније верско окупљање, а Србски епископи били су на робији (попут митрополита Црногорско–приморског Арсенија Брадваревића и владике Варнаве Настића). Тито је Србију поделио на ужу територију и две покрајине. Ништа горе није могао да уради једној држави и једном народу. На Косову и Метохији је доселио из Албаније више од 300.000 младих Албанаца, док је забранио повратак преко 200 000 Срба. Хрватској држави Тито присаједињује Србску покрајину Барању, затим Истру,  Далмацију и готово целу Јадранску обалу са острвима….

Броз је систематски смањивао број Срба у Југославији, формирањем нових нација а све са циљем вештачког умањивања броја Срба. Ово је новим комунистичким властима било неопходно како би доминацију Срба, њену заступљеност код гласања, у државним и другим структурама што више умањили. На бази те политике већ после завршетка Другог светског рата 1945 проглашавају се две нове нације – Црногорска и Македонска. Црногорци су се одувек осећали и себе национално дефинисали као Срби са простора Црне Горе. Македонци су хиљаду година били Јужни Срби само се географски простор на коме су живели називао вардарски део Македоније… 1965 створена је и трећа новокомпонована нација „Муслимани“. Све до пописа 1971 муслимани су се изјашњавали као Срби – муслиманске вероисповести јер су и пореклом Срби, чији матерњи језик Србски а који у доба окупације Турака под разним облицима притисака прешли у исламску веру. Комунисти су на попису становништва 1971 омогућили изјашњавање као Југословен стварајући тиме и Југословенску нацију а највећи број оних коју се изјаснили као Југословени опет су били Срби јер су сматрали да ће тиме бити под мањим притисцима у мешовитим срединама, нарочито у Хрватској и БиХ….

ТИТО је био симбол свих комунистичких злочина, од којих је највише страдао Србски народ! Ову земљу у Другом светском рату ослободила је Црвена Армија. Веома много се говорило о генерал – пуковнику ЈНА , тада још увек живом,  Пеку Дапчевићу , који је готово сам ослобађао Београд , а веома мало о генерал – мајору Црвене Армије, команданту 4. механизованог тенковског корпуса , Владимиру Ивановичу Жданову који је , заправо , и ослобађао Југословенски главни град од Немачких трупа. Пеко Дапчевић уистину је учествовао у ослобађању Београда. Али, само учествовао. Тито је у Београд ушао тек неколико дана после његовог ослобођења. Није ништа много другачије било и са осталим градовима, укључујући и Ниш, сценарио је углавном био исти: Руси гину, јуришају и ослобађају, наши “ослободиоци” ту служе као нека врста помоћних трупа јер шта ће прекаљеној Црвеној армији помоћ необучених, скрпљених јединица чији припадници имају мало или нимало искуства у борби? Након што Руси ослободе град, нађе се неки комесар да на челу колоне у исти ујаше на белом коњу. Фронталну борбу нису водили, нити су имали довољно оружја, наравно, ни војничке снаге, већ припуцају, убију мучки из заседе и побегну, а народ по обичају оставе на цедилу, на милост и немилост окупатора. О томе колико је фамозна партизанска војска била слаба, неорганизована и аматерска довољно говори трагична (и непотреба) епизода Сремског фронта, где је страдало 7.500 Србских омладинаца , али то је већ тема за другу причу. Подсетимо се да је Ти­то у бици на Су­тје­сци прак­тич­но жр­тво­вао по­ла сво­је вој­ске у бор­би са Нем­ци­ма, само да би до­че­као Ен­гле­ску вој­ну ми­си­ју. Заслуге у антифашистичкој борби најбоље се виде кроз жртве дате у самој борби. Национална структура страдалих партизана у БиХ је оваква: Срби 78,12%, муслимани 15,99%, Хрвати 4,63%. и осталих 1,27%. Треба бити реалан и признати да су нам победу донеле трубе маршала Толбухина а не Бата Живојиновић, Прле, Тихи и чета тифусара како се то лажно представља у опет актуелним “антифашистичким” бајкама. Ми нисмо никог победили, нарочито не фашисте и нацисте. Ми смо једино успешно побеђивали саме себе….

Постоји стереотип који је данас интензивно присутан у Србији: Совјетску армију су чиниле хорде насилника и убица…Нико и не каже да није било пљачке и злодела по Београду од војника Црвене армије. Тога има у сваком рату. Али били су то појединачни случајеви и истрага је спроведена у свим таквим ситуацијама, а Совјетски војници и официри који су ухваћени врло строго су кажњени. Постоје конкретни архивски досијеи у архиву Другог светског рата у Подољску. Ти се подаци чувају у Централном архиву Министарства одбране РФ… Ђилас, који је први почео са овим лажима, је имао и личне разлоге да не симпатише војнике Црвене армије, зато што је његова супруга Митра Митровић доживела непријатности од стране Совјетских тенкиста. Наиме, када је пришла војницима да им каже речи добродошлице, они су јој предложили да се провоза на тенку. Али, док су је смештали на тенк, неколико пута су је уштинули на извесним местима, због чега је она оштро и љутито протестовала. А измучени ратом Совјетски тенкисти уопште нису схватили са ким имају посла, они нису знали да је то супруга најближег Титовог сарадника и утицајна особа у Комунистичкој партији Југославије. А она је у бесу отишла и написала извештај у којем оптужује Совјетске војнике да се понашају као свиње. Ђилас и његова жена су после 1948. (када су се погоршали односи са СССР-ом) почели са пропагандом о масовним силовањима,пљачкању и злоделима Црвене армије…..

Британци су обезбедили свом играчу Титу, војну и политичку легитимност са намером да спрече Србе да обликују послератни поредак повољан својим националним интересима. Оспоравање Србског права на самоопредељење је била поента те стратегије. Интересантна је веза Јосипа Броза и Курта Валдхајма – ратног злочинца и убице Србске деце са Козаре, који ће после рата постати председник Аустрије и захваљујући Брозовој подршци – генерални секретар ОУН. Тито није оформио покрет несврстаних зато што је био толики визионар, већ зато што је тако спречио ширење варшавског блока….Југословенство, посебно Титоистичко, Србе је потпуно смутило. Од те идеолошке омаме још се нисмо отрезнили. Југословенство је пало пре више од 20 година, али та Антисрбска идеологија и даље Србијом фактички влада. Ми још нисмо доживели наше „пролеће”. Ми још чекамо на наш препород. Учинимо све да он дође што пре! Један од начина на који можемо томе допринети јесте и тај да се не стидимо Србске националне припадности, и као појединци и као институције………

Комунисти су забранили повратак Срба на КИМ ( који су напустили своја огњишта 1941 због шиптарског терора ) 1945 , Т.Ј ТИТО. Оригинал одлуке о томе из служб . листа 1945 године … (Фото: Тхе Балканс Цхроницлес)

Броз је важио за типичног хедонисту и уметника живљења. Фараони, цареви, краљеви, нису живели у таквој раскоши, бљеску и спектаклима. Пустолов, авантурист, светски путник, раскошним бродом “Галеб”, уз невиђену дворску свиту и камарилу, пропутовао је океане и мора, континенте и највеће светске метрополе, тобоже све у некаквој мисији мира. Арчио је нештедимице народна добра и зној трудбеника. Невиђен кицош, набацивао је најскупље “перје”, уживајући у скупоценим стварима, накиту и златном прстењу. Возио се у луксузним аутомобилима и пливао јахтама. Узурпирао острва на Јадрану, Брионе и Вангу, као да му је то дедовина. Од тих острва направио је рај на земљи, а користио је близу тридесет резиденција широм његове Југославије, које су му служиле за одмор и рекреацију. Важио је за најскупљег владара ове планете. Један Мао, Стаљин, Рузвелт, Де Гол, Ганди, Нехру, Аденауер и други светски државници били су за Броза више него аскете и пуки сиромаси. Све је овде, у овој земљи, понешто и у свету, било његово! Његове улице, његови споменици, његови тргови, његово братство-јединство у зеници нашег ока, његови партијски другови, његови генерали, његови комесари, његови следбеници, његови морнари, његови пионири, његови историчари, његове виле, његове оперске певачице, његови певачи у народној ношњи, његови глумци, његови песници, његови градови!…Остало нам је тешко политичко наслеђе једног ауторитарног режима, чије се последице и данас и те како осећају. ….

САД организовале Титову сахрану: https://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg35852.html

  

Извор: Тхе Балканс Цхроницлес  (НА ОВОМ БЛОГУ У АРХИВИ ИМАТЕ ЈОШ ОКО 50 ЧЛАНАКА)

 

Информације о Ana Markovic

Погледајте такође

СВИ ВУЧИЋЕВИ ПОСЛОВИ СУ ИСКЉУЧИВО КРИМИНАЛНЕ ПРИРОДЕ

 30. јанауара Ана Брнабић и министри из њене Владе гласали су да наша огњишта, њиве, …

Један коментар

  1. Одличан чланак -спасиба!
    Додао бих: Анте Павелић -жидов по имену и по презимену, Бакарић- жидов по презимену, Кардел жидов словеначки по презимену, Јосиф Франк идеолог Крватске -жидов, Евген Кватерник Дидо- жидов (управљао полицијом ндх и организовао неуспели атентат на србског краља у сред Загреба).
    Ако погледате обележја творевине ндх, и ако се раумете у символику, видећете да је до корена жидовска. Јасеновац и остали логори, свуда су убијали људе ритуално, најчешће клањем, или убијањем маљевима и на рауне окрутне начине укључујући нејач и децу- све је то дозвољено и таксативно наведено у религиозним жидовским књигама и зове се жртвоприношење ознака ТАБАХ-клање жртве, Корбан-крваво сечење жртве, НАЗИ=НАСИ -врховни жидовски свештеник-људојед, (религиозно место где су вековима спаљивали жртве=Геенна Огненаја, „одмарали“ субботом (Шаббат). Иначе ми Срби одувек, а и руси припадамо народу означеном као Ханаан над којим „ови“ евреји треба да завладају.
    Ако погледате символику савремене Крватске видећете идентичне мало модификоване символе ндх, дакле опет све жидовија, чак и отворено жуте звезде јудео-шестокраке на плавом пољу, као и црвено-бело поље. Центри жидовски који гравитирају Јасеновцу су Сисак (правилно читате „цицак“, „циц“ на ивриту круна, крунско место), и Јајце (кобајаги „титово“, јесте по жидовској линији јер је био пољски жидов Јосиф Броз. Споменик је направљен 1966, зашто се чекала 1966? Потому јер је све код жидова ритуална символика (966=666 жиг). Идите на гугл-земља па правац Јасеновац, зумирајте споменик одозго и видећете жидовски поквареност- види се 6-то крака звезда, жидовска звезда, сакривена за посетиоце и рођаке поубијаних, видљива за „онога“ горе, њиховога Јахве или Јехову коме се то „принело“. О томе ни речи.
    Друго, они људи који су убијени као жидови, а има таквих, они су убијени јер су били задрти комунисти, убијени су превасходно јер су ширили коммунизам, такође жидовски изум (раввиновог сина Мурдехаја Левија или Карла Маркса).
    Спасиба на пажњи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *