У жељи да што пре дођемо до неопходног нам уједињења, промене изборног закона а како би размонтирали партократију која нас деценијама сатире ми окупљени у Удружењу грађана ПРАВДА И ПРАВО одлучили смо да на предстојећим изборима за Градоначелника предложимо и подржимо нашег брата осведоченог борца за Србију и правду РАДОМИРА БАТУ ПОЧУЧУ.
Србски народ се налази у тешкој ситуацији угрожено нам је национално и људско досојанство, а равнодушна власт према својој земљи и према свом народу нема одговор ни на антисрпски сепаратизам, подстакнут из светских центара моћи, који прете да Србски народ оставе без матичне државе. У овом времену када је све испретурано где је лаж заменила истину, неправда правду, неморал морал, криминал право одоворност за будућност Србије почива на свима нама, на читавом народу. Само мали број реагује адекватно на оно што се догађа у нашем друштву, и зато највећи грех је клонулост, када се од свега дижу руке. И ЗАТО СРБИЈО УМОРНА И КЛОНУЛА БУДИ СЕ…..
Србија је пред апсолутним уништењем, психолошким, националним, па и физичким. Глад, немаштина, страх, отуђеност, државни криминал и државни тероризам су наша стварност.
Ми окупљени у Удружењу грађана ПРАВДА И ПРАВО боримо се и за одбрану, опоравак, реуспостављање српског идентитета, Светосавља, националног поноса, одбрану тековина наших предака које желимо да сачувамо за наша покољења, одбрану и повратак отетих и угрожених територија где су вековима живели и живе Срби, протеривање и санкционисање неоколонијаног система и његових слугу у нашем народу, јачање привреде и пољопривреде, војске и економског система, како би Срби могли живети од свог рада, како би могли да га сачувају и штите, и тиме обезбеде национални опстанак и континуитет.
Приоритет за обављање послова у руковођењу државом ће имати они бирани представници народа за које се испостави да су морални, савесни и етични људи, па тек потом стручњаци и школовани кадар.
Једини спас у овој мрклој тами смо ми сами, и братска Русија на истоку. Наша моћ, наша снага је у нашем јединству, у пруженој братској руци међу собом, и пруженој руци за помоћ Русији. Истог непријатеља имамо, и против истог врага смо вековима ратовали раме уз раме. Много је руске крви за Србију проливено, много је српске за Русију дато… Русија је бранила интересе Србије и спасила је не једном, и ми без ње не би смо постојали. Србија је не једном била бранитељ и први ров одбране Русије… Окружени зверима, доказаним српским немезисима, нама је суђена пропаст и уништење, ако не затражимо и прихватимо помоћ братске нам Русије, јер су нам исти интереси – иста нам је Крв, Вера, исти смо Род. Правило је у геополитичким стерилним принципима – мале земље и нације не могу остварити своје интересе самостално, него само уз интересе великих сила, а Русија је поново велика, светска сила, васкрсла из пакла у којем се налазила као Србија сада. И видевши шта се догађа са Србијом, Русија је смогла снаге да се одупре злу и окрене самоизлечењу. И Русија ће због тога бити вечно захвална Србији….
Овом приликом, позивамо све Србе и оне који нису Срби, али Србију воле као своју домовину, дедовину, и који у њој и за њу живе и умиру, све људе из градова и села, свих сфера образовања, свих професија и квалификација, сва удружења, задруге, еснафе, организације, клубове, формалне и неформалне групе, да се удруже у истом циљу – Васкрсу српске државе, националног поноса, привредне и економске снаге и самосталности, војне недодирљивости, реинсталацију искомпромитованог политичког система, забрану деловања свим досадашњим политичким факторима, лидерима странака и оних који су до сада учествовали у власти и паразитирали на парама народа.
Желимо повратак традиционалним вредностима који су вековима кристалисани, право на понос, на идентитет, на повратак отуђених територија, покрадене покретне и непокретне имовине, надокнаду штете по свим мећународним и функционишућим законима и прописима, право на равноправност са свим народима света, право на слободу уређења сопствене државе, право да кажемо не – ако нам се нешто не свиђа и не желимо, право да угостимо пријатеља којег наши непријатељи не воле, право да протерамо представнике страних држава који покушавају да воде нашу државу и безобразно уцењују у сред наше куће (реактивација статуса „персона нон грата“), право да нас други спознају ко ми јесмо – као што своју децу учимо који су народи света и какве су њихове вредности и култура.
Наш циљ је деловање у свим сферама живота, на све начине… Едукацијом, пропагандом, писаном и изговореном речју, симболима и ставовима, уметношћу и субверзивним порукама кроз хумор, протест, цинизам и сарказам, до отвореног критиковања и аргументованог оспоравања, истицања предности кроз доказе и примере, у свако доба дана и ноћи, у сваком годишњем добу, непрестано, неуморно.
Ослонац наше борбе ће бити у нашим традиционалним вредностима, у Светосављу и Православљу, кроз сопствени Етнос, музику, поезију, песме, епове и поеме, кроз ликовна изражавања, кроз националну кухињу и народну ношњу… повратак здравим коренима, чврстим темељима који вековима стоје – на њима се може, треба и мора саградити Васкрсла Србија, да сине поново старим сјајем, којим је сијала под Душаном Силним….
Да би смо остали на путу Правде и Истине, и да и дочекали Победу, потребно је имати истрајности, жељу, вољу, снагу – али и ресурсе. Не штедећи ни себе ни средства, можемо изаћи из смрада и мрака на светлост и чист ваздух…
Борба ће подразумевати бескомпромисност у обрачуну према свему што је антипод Српству. Свако, па и најмање зло и прљавштина која угрожава и нагриза српски идентитет и постојање ће бити санкционисани, јер досадашњи лежерни и лакомислени приступ проблематици одржања националног идентитета се показао као пут ка самоуништењу. У сврху очувања и унапређења српског националног корпуса изградиће се потребне институције и системи, стратегија (дугорочна и краткорочна), а припадници, службеници и запослени у државним институцијама ће као и војници морати да полажу заклетву верности Роду, те у свом деловању на професионалном плану ће морати да стављају интерес народа испред било чега другог, наравно испред личног и материјалног…
Закони, прописи и наредбе ће морати да се прилагоде и измене тако да служе општем интересу народа и државе, а не корпоративном капиталу и монополу појединаца. Запошљавање ће се спроводити само на основу стручности или способности да се бави послом који захтева то радно место. Рехабилитација преступника ће се обављати кроз квалитетну процену, алтернативу образовања и омогућеног права на рад. Контрола повратника ће бити прецизна, тачна и неумољива. Законски систем кажњавања ће се ослањати на изворност народа и његове традиције, у списима „Душановог законика“ ће бити темељ сопствених решења, уз могуће ослонце на квалитетнија решења других народа.
Сарадња са пријатељима ће бити отворена, широка, свих профила и врста, од економске, привредне, културне и војне, па до обавештајне и партнерске у случају напада на наше пријатеље. Према непријатељским тоновима и деловањима ћемо се тако и односити – непријатељски.
Здравство ће бити бесплатно, школство такође. Спорт и активности у природи ће добити највећу могућу подршку државе, војни рок ће бити обавезан, а буџет за одбрану ће бити у фиксном проценту БДП-а, с тим што ће снаге одбране бити конкуренте на тржишту својим деловањем у инфраструктури, како би одржавале кондицију деловања и помогле држави у самофинансирању.
Држава и народ ће се према криминалу односити са нултом толеранцијом, и нико, без обзира на статус у друштву – неће имати привилегије због „популарности“ или материјалних добара. Када се постигне економска стабилност и колективна свест о заједничком добру, криминал ће се природно смањивати и смањити.
Политика ће морати да претпи реинсталацију, јер су се досадашњи начини управљања државом показали као неефикасни и лоши, па чак и веома штетни по народ. Досадашњим политичким представницима и лидерима ће бити забрањено даље бављење политиком. Управљање државом ће се водити по принципу бираног представника из народа, да репрезентује народ и његову државу, а представник народа ће одговарати само свом народу. Влада и премијер ће бити техничко тело за координисање државног апарата, а посланици контрола рада својих првака. Приоритет за обављање послова у руковођењу државом ће имати они бирани представници народа за које се испостави да су морални, савесни и етични људи, па тек потом стручњаци и школовани кадар.
Ограничавање мандата на 4 или 6 година се показало као контрапродуктивно, те је избор за трибуна, посланика, председника или министра – неограничено, све док се испостави да изабраник није више способан да квалитетно обавља свој посао, или га злоупотребљава. Контролу рада представника државе и Владе ће имати тело независно од утицаја било ког државног апарата, а чиниће га људи који су својим деловањем током живота показали апсолутну преданост правди, хуманизму, етици, закону и народу, после навршене 60-те године живота – Савет Стараца. Оваквим системом се предупређују негативне стране „демократије“ и избора сваке 4 године, јер нема одлива из државне касе за парадирање и медијске манипулације, као и анулирање страха за сопствену позицију, те хитности да се употреби и злоупотреби сопствена позиција у власти за личну корист и материјални бенефит.
Када и ако се стекну услови, Србија би требала и морала да постане монархија, с тим што не би била наследна. На народном сабору, бирао би се један човек из свог народа, који би водио државу као своју породицу, чврсто, сигурно и праведно, али са љубављу и пажњом. За избор би морали да буду пресудни високи морални критеријуми, воља и труд коју би изабраник народа морао да покаже током свог живота, као и трезвеност и стрпљивост у поступању. По његовој смрти, окупио би се нови сабор народа, и опет би се из народа бирао Краљ. Тиме би се предупредило размажено наследно ткиво, које је по принципу духовно лошије јер би расло у изобиљу. Adversa magnos probant, Per aspera ad astra…
Крунисањем Краља од стране Патријарха, Божјом вољом, Владар би у својим рукама имао два јака оружја управљања државом и народом – благослов и клетву.
Свесни смо да ова борба неће бити лака нити кратка, и да је из ове визуре циљ јако далеко, непријатељ јак и суров, пут клизав и препун опасности, али борба је вредна само док траје. Што је борба горча, плодови победе су слађи. И ма колико био мали проценат успешности, за њега се треба борити, јер и мали проценат значи да је успех могућ.
Тако нам Бог помогао.
Амин.