Ворон Рејвенски
Дневник, субота 04.03.17.
Ових дана имам баш огромних проблема. Затегли су ме до краја. Два принудна извршења наших чувених Приватних извршитеља и оба незаконита! Сада ћу правду морати да тражим на суду, то ће трајати барем годину – две, а они су мене „одрадили“ за недељу дана. Још нисам завршио судски спор и повраћај новца од новосадске Информатике, а то траје већ годину и по… Иначе сам пред отказом… Притисци су јачи од силе пуцања…
Баш зато, причаћу вам о поносу.
Да ли треба да вам напоменем да је Србија данас на дну? Колико треба да напрдно зажмуриш па да не видиш да ми по међународним стандардима спадамо у најнесрећније земље у свету, да имамо највећи индекс обољевања и умирања од рака и инфаркта, да смо шампиони у одласку квалитетног и образованог кадра ( што нам несаглеђујуће смањује шансе за опоравак ), да нам пада број становника више него било где другде у Европи, да нам се деца не рађају, да смо претекли готово све афричке земље по индексу беде, да смо прваци у употреби средстава за смирење, да се алкохолизам попео у небо… Допишите и ви… Ово су све међународно сертификоване чињенице.
А рећиће вам да нам је добро. Можда се проблем да решити тако што ће се угушити свака слобода медија, и тако што ћете на силу ућутати оне који се усуде о томе да говоре…
И наметнуће вам да смо лењи, недостојни и необразовани, да не треба ни да постојимо…
Сви околни народи су углавном настали од српског меса ( неки мање, неки више ). Зато су морали да измисле своју историју. Понекад до бола смешну и накарадну. Битно је да њоме задоје своје јуришнике.
Ми не морамо! Током деветнаестог и почетком двадесетог века ми смо били матрица која је давала наду у слободу свим околним народима ( мада већина од њих није ни знала тада да постоји ). Били смо луча слободе! Цео је свет у нас гледао као у узор!
Држава се развијала крупним корацима. Економски, културно, војно, у свим аспектима цивилизације…
Крај II балканског рата Србија 1913. године је дочекала са 50% територијалног проширења, али и са новоствореним непријатељем направљеним да јој се направи контратежа – Албанијом!
Такав напредак није могао бити некажњен! ЗАТО ЈЕ САМО ГОДИНУ ДАНА КАСНИЈЕ ИЗБИО ВЕЛИКИ РАТ! Сва остала натуцања око атентата и сличног су неодговорна!
- је била последња срећна српска година…
А Србија је међу првим европским државама добила и кинематограф! Далеко пре рецимо Холандије… Снимци Милтона Манакија и Ђорђа Богдановића представљају непроцењиво кутуролошко благо. Баш су зато морали бити забрањени од стране комуниста да се не би развијала „малограђанштина и великосрпство“. И да се нације у повоју и србождери неби наљутили!
Много тога је уништено, а од филмских трака су прављене патике!!!
Али Бог се увек постара да се десе чуда. Неко од просвећених комуниста је успео да сакрије део материјала који је тек недавно пронађен!!!
После тога се јављају и Еуропејци који ће то ЗЛАТО невиђене важности да нам покрпе и да се на њега потпишу…
Шта сам хтео да вам кажем свих ових 6 година одкада се дружимо? БЕЗ ПОНОСА МИ НЕ МОЖЕМО ДАЉЕ. НЕ ПОСТОЈИ УСПЕХ БЕЗ ТОГА! Љубљење туђих скута није начин за напредак јер би смо већ приметили тај прогрес да га има.
А наши преци су успевали. Немојте слушати када вам кажу да никада нисмо ни били значајни, већ да смо одувек безвердни!
Гавранови не плачу… Али погледајте и ви ово самном. ДОЧЕК ПОБЕДОНОСНЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ ПОСЛЕ БИТКЕ НА БРЕГАЛНИЦИ, У БЕОГРАДУ 1913. ГОДИНЕ!!!
Чувајте се мили моји. И ПОНОС уза се. То је темељ темеља!..