У МОМЕНТИМА КАД ГУБИМО ИДЕНТИТЕТ НАЗИВАТИ ТУРЧИНОМ ЧИСТОКРВНОГ СРБИНА И ПРИСТАЈАТИ НА НАМЕТНУТЕ ПОДЕЛЕ ДО ТОГА ДА ВРЕЂАМО ЈЕДНИ ДРУГЕ РАВНО ЈЕ САУЧЕСНИШТВУ У САТИРАЊУ ОТАЏБИНЕ.
„Nikada nisam rekao ništa loše o Crvenoj zvezdi, uvek kada dođem ovde sam se ponašao u skladu sa renomeom. Nisam zaslužio da mi skandiraju „Željko, Turčine…“
„Ja sam veći Srbin od svih njih zajedno. Niko iz Crvene zvezde nije odreagovao, mislio sam da ovde imam prijatelje.
Жељко Обрадовић | ||
---|---|---|
Жељко Обрадовић |
||
Личне информације | ||
Пуно име | Желимир Обрадовић | |
Надимак | Жељко, Жоц | |
Датум рођења | 9. март 1960. | |
Место рођења | Чачак (СФРЈ) | |
Држављанство | Србија | |
Висина | 1,80 м | |
Позиција | плејмејкер | |
Про каријера | 1980—1991 (играчка) 1991— (тренерска) |
|
Сениорски клубови | ||
Године: | Клубови: | |
1980—1984 1984—1991 |
Борац Чачак Партизан |
|
Тренерска каријера | ||
Године: | Клубови: | |
1991—1993 1993—1994 1994—1997 1996—2000 1997—1999 1999—2012 2004—2005 2013— |
Партизан Хувентуд Реал Мадрид СР Југославија Бенетон Тревизо Панатинаикос Србија и Црна Гора Фенербахче |
|
Репрезентација | ||
СФР Југославија | ||
Награде | ||
Један је од најуспешнијих кошаркашких тренера y Европи. Једини је y свету освајао златне медаље на шампионатима света и као играч и као тренер.
Релативно касно је заиграо за националну селекцију, y 28. години на Олимпијским играма у Сеулу 1988. (сребрна медаља) и 1990. на шампионату света у Аргентини (златна медаља). За тренерску каријеру захвалан је Драгану Кићановићу, професору Аци Николићу и Душану Ивковићу.
Са репрезентацијом СРЈ је 1995, заједно са Душаном Ивковићем, освојио Првенство Европе y Атини. Наредне године је постао први тренер репрезентације и освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. y Атланти, а затим и златне медаље нa Европском првенству 1997. y Шпанији и на Светском првенству 1998. у Грчкој. Такође има и бронзану медаљу са Европског првенства 1999. y Француској.
Један је од најуспешнијих кошаркашких тренера y Европи. Једини је y свету освајао златне медаље на шампионатима света и као играч и као тренер. Са Партизаном је 1992. освојио Куп шампиона Европе, a исто поновио 1994. са шпанским Хувентудом, 1995. са Реал Мадридом и пет пута са Панатинаикосом (2000, 2002, 2007, 2009 и 2011). Са Реалом је 1997. освојио Куп Рајмунда Сапорте, исте године са италијанским Бенетоном осваја Суперкуп Италије, са Панатинаикосом је 11 пута био првак Грчке а седам пута је освојио куп. У сезони 2006/07. Обрадовић је предводио Панатинаикос до троструке круне и добио награду „Александар Гомељски“ која се додељује најбољем европском тренеру.[1] Ту награду је поново добио 2011. када је са екипом ПАО-а по пети пут освојио Евролигу.[2] Грчког великана је напустио на крају сезоне 2011/12. У лето 2013. преузима турски Фенербахче.
Из Википедије, слободне енциклопедије
https://www.youtube.com/watch?v=Ml4g6dL9MFU